Америка покреће револуционарну промјену друштвених мрежа

Судећи према одлуци коју је донио, амерички предсједник Доналд Трамп сматра да су друштвене мреже постале медији који уређују садржај који емитују, а не само платформе које се не мијешају у оно што корисници на њима објављују. Тако би из Америке могла да крене револуционарна промјена у развоју друштвених мрежа.

Свега два дана пошто се сукобио са друштвеном мрежом Твитер, која је испод два Трампова твита поставила упозорење корисницима да провјере његове наводе, амерички предсједник потписао је извршну уредбу о ограничавању заштите друштвених мрежа од законске одговорности за објављени садржај.

Изгледа да, пошто се ухватио у коштац са Твитером, Трамп сада неће дозволити ни другим друштвеним мрежама да му изађу из клинча.

Иако, њихови званичници упозоравају да је његова одлука "конзервативна" и "реакционарна" (Твитер), да ће нашкодити америчкој економији (Гугл), као и да ће охрабрити платформе да цензуришу све за шта се чини да ће некога увредити (Фејсбук).

Промена у статусу друштвених мрежа креће из Америке

На први поглед, чини се да је сукоб на релацији Трамп-друштвене мреже избио јер је амерички предсједник увријеђен мијешањем провајдера у његове објаве. Међутим, изгледа да се ипак ради о стварима дубљим и принципијелнијим од једног ефемрног сукоба који је избио у вријеме изборне кампање.

Трампова одлука отворила је низ питања о пружаоцима услуга на Интернету. Да ли су они постали и уредници онога што корисници друштвених мрежа на њима објављују, па су тако постали и медији који подлијежу одређеним законским нормама? Према Трамповом мишљењу, али и према мишљењу његовог страначког колеге, сенатора Марка Рубиа, јесу, а фамозни члан 230 америчког Закона о комуникајама постао је тачка спотицања коју Трамп жели да промјени.

Фамозни параграф 230 застарјелог закона

Тај параграф дефинисао је шта су друштвене мреже – платформе које пружају услуге не мијешајући се у садржај објава, објашњава ИТ консултант Војислав Родић. Проблем је, међутим, у томе што је закон усвојен још 1996. године, када је комерцијална употреба Интернета била још у повоју.

- Трампово резоновање је да су друштвене мреже, ако су се усудиле да у његову поруку уметну додатну поруку, понашају као уредници, да нису платформе, него медији, а ако су медији, онда за њих не важи ова одредба - објашњава Родић.

Домет Трампове уредбе има два слоја. Један је комерцијални, јер амерички предсједник може да захтјева од савезних агенција да не користе оглашивачке услуге друштвених мрежа.

- Што се тиче члана 230, њега не може да промјени предсједник, то може да уради једино Конгрес, али предсједник својим извршним уредбама може да утиче на то како ће се спроводити одређени закони и око тога настаје сукоб - каже Родић.

Друштвене мреже нису више платформе

На питање има ли утисак да су друштвене мреже постале медији моји уређују садржаје које корисници објављују, Родић одговара да су све друштвене мреже кренуле тим путем, упркос томе шта власник Фејсбука Марк Цукерберг говори у интервјуима датим након што је Трамп потписао уредбу.