Naučnici otkrili vezu između neurovaskularne bolesti i bakterija u crevima

Novo istraživanje povezuje mikrobe koji žive u našim crevima sa nervnim sistemom i zdravljem našeg mozga. Nažalost, većina studija se u velikoj meri oslanjala na životinjske modele. Međutim sada postoje čvrsti dokazi na ljudskih dobrovoljcima da retku neurovaskularnu bolest nazvanu kavernozni angiom (CA) mogu da izazovu određene mešavine bakterija u našem probavnom traktu.

Ništa od ovoga ne znači da studije na životinjama nemaju svoj značaj. Istraživački tim koji stoji iza ovog otkrića bio je inspirisan istraživanjima na miševima koji su nagoveštavali upravo takvu vezu.

"Implikacije toga bile su vrlo velike", kaže neurolog Univerziteta u Čikagu i stariji autor dr Isan Avad, koji je takođe bio u timu koji stoji iza originalnog otkrića na glodarima.  

"Ali nismo znali da li bi ovaj koncept jedinstvenog mikrobioma koji pogoduje razvoju lezija bio moguć i kod ljudi."

Kavernozni angiomi su lezije sastavljene od neobično ekspanzivnih krvnih sudova u mozgu i kičmeni moždini. Srećom, to nije baš uobičajena bolest, i javlja se kod svega 0,2 odsto stanovništva.

Uticaj bolesti u velikoj meri zavisi od toga gde se razvijaju ovi “nenormalni” krvni sudovi kroz koje krv slabije protiče.  

U nekim oblastima nervnog sistema mogu da proizvedu napade koji se vremenom pogoršavaju. Kod drugih može dovesti do slabosti udova, problema sa vidom ili lošom memorijom.

Iako se može pojaviti sporadično kod pojedinaca koji u svojoj porodici nemaju istoriju bolesti, postoji i porodični oblik CA koji je povezan sa malim brojem gena.

Naravno, bolesti su često prilično komplikovane stvari, a brojni faktori doprinose razvoju simptoma.  Pretpostavlja se da bakterije takođe imaju važnu ulogu u ovom stanju.

Istraživači su prikupili uzorke fekalija od više od 100 pojedinaca koji su imali trenutnu dijagnozu bilo porodičnog, bilo sporadičnog oblika CA.

Slični uzorci su takođe prikupljeni od 250 dobrovoljaca koji nisu imali dijagnozu kako bi poslužili kao kontrolna grupa.

Genetska analiza na oba seta uzoraka potvrdila je jasnu vezu između neurovaskularnog stanja i prevladavanja gram-negativnog tipa bakterija.

"Pacijenti sa CA sa svih različitih mesta sakupljanja imali su isti karakteristični mikrobiom, bez obzira da li su nasledili mutaciju ili imali sporadičnan oblik CA i bez obzira na broj lezija koji su imali", kaže dr Avad.

Pravo bogatstvo je to da su samo tri vrste mogle da se iskoriste za pouzdano sortiranje ljudi sa CA i onih koji ga nemaju.

Oni sa većom količinom gram negativne vrste zvane Odoribacter splanchnicus i manjim brojem gram pozitivnih Faecalibacterium prausnitzii i Bifidobacterium adolescentis imali su daleko veću verovatnoću da će imati ovo stanje.

Kako bi pronašli uzorke među mnoštvom hemikalija u uzorcima krvi, tim je takođe pronašao znake da se kod pacijenata sa CA pojačavaju ključni receptori za upalu.

U kombinaciji sa ranijim istraživanjima, velika je verovatnoća da će unošenje više vrsta bakterija u crevima izazvati neobično visok upalni odgovor u telu koji povećava rizik od nastanka ovakvih krvnih sudova u mozgu.

Poznavanje lanca događaja koji prouzrokuju ovo stanje je ogroman korak ka lečenju. Nažalost, to možda i nije tako jednostavno kao uništavanje osetljivih vrsta bakterijai rizikovanje daljih problema u smislu narušavanja ravnoteže mikroflore u crevima.

"Ovo je složenije nego što se čini", priznaje dr Avad.

Kako saznajemo više o prirodi mikrobnih “organa” našeg tela, bez sumnje ćemo pronaći bolje načine da se pozabavimo i načinom na koji se maskira.

Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu “Nature Communications”.