Ивковић: Током ванредног стања три милиона инстант плаћања

БЕОГРАД - Вицегувернер Народне банке Србије (НБС) Ана Ивковић изјавила је да је током ванредног стања путем инстант платног система (ИПС) извршено 3.000.000 трансакција новца и да многе централне банке у свету, попут народне банке Северне Македоније, траже савет од НБС како да уведу и примене овај систем.

Ивковић је на међународној конференцији "Свет после корона вируса" у оквиру иницијативе "Београдски стратешки дијалог" на панелу посвећеном будућности економија после пандемије, рекла да је захваљујући ИПС омогућено да се и на тај начин обављају трансакције новца током ванредног стања.

То је, каже, део укупних промена које је НБС увела претходних година, а говорећи о првој реакцији државе на појаву пандемије, напоменула је да је Народна банка била институција која је прва реаговала како би се помогло привреди.

Ивковић је рекла да је ИПС систем уведен у Србији пре Европске централне банке и да се данас НБС-у обраћају бројне централне банке у свету како би им Народна банка пружила техничку помоћ и савете како да у тим државама уведу овај систем.

"НБС је прво реаговала смањењем референтне каматне стопе за 50 базних поена", подсетила је Ивковић и навела да је то била једна од првих мера НБС у циљу обезбеђивања повољнихи услови пословања која је донета 11. марта.

На овај начин обезбеђен је пренос на каматне стопе на тржишту новца и на оне каматне стопе за које су везани и постојећи кредити и привреде и грађана.

Србија је у кризу, каже, ушла са високим нивоом ликвидности банкарског сектора са просечно 130 милијарди динара вишка ликвидности.

Додатно је НБС за ликвидност обезбедила још око 100 милијарди динара, свот и репо операције, трајни откуп хартија од банака, и друге мере.

Говорећи о мораторијуму, застоју на отплату кредита, подсетила је да је 93 одсто физичких лица прихватило мораторијум а 94 правних субјеката.

Могућ опоравак домаће привреде и пре краја године

Српска привреда могла би да се опорави и пре краја ове године, изјавила је  Ивковић, оцењујући да је претходна пројекција изласка из кризе коју је НБС дала овог месеца била базирана на претпоставци да ће се домаћа економија спорије покренути.

Разлог за овакав оптимистичан став, односно, како је рекла, реалну пројекцију, је што се српска економија отворила раније у односу на то како се прогнозирало.

Подсећа да су све претходне пројекције НБС рађене заједно са ММФ-ом, Европском комисијом и Европском централном банком.

"Према нашим пројекцијама из маја, ми смо очекивали да уђемо у позитивну зону крајем године, последњи квартал. Али, када смо радили ту пројекцију ми нисмо очекивали овако брзо отварање наше економије. Ми смо сада још оптимистичнији", рекла је Ивковић.

Наводи да постоји пуно поверење у политику коју води држава, на челу са председником, гувернером, владом, за коју је рекла да је донела одговорне и правовремене мере.

"И то нам даје сигурност да ће Србија бити прва у Европи у погледу брзине опоравка.

Имали смо пројекцију за последњи квартал, сада чак мислимо да може бити и нешто брже", рекла је Ивковић на међународној конференцији "Свет после корона вируса" у оквиру иницијативе "Београдски стратешки дијалог", а на панелу посвећеном будућности економија после пандемије.

Претходне две године пројекције раста српске привреде су биле 3,5 одсто, у које, како је приметила, нико није веровао, а испоставило се да је раст БДП-а био 4,2 одсто.

"Дакле, хајде да покажемо мало поверења", поручила је Ивковић оцењујући да су процене раста српске привреде за наредни период реалне.