Malo jedete, a sve ste deblji i deblji?
by D. C.
Istraživači su utvrdili da Britanci potcenjuju broj kalorija koji unose svakog dana. Stručnjaci kažu da to ometa napore da se smanji povećanje gojaznosti, koje poprima razmere epidemije.
Zdravstveni zvaničnici upozoravaju na ovu pojavu i planiraju kampanju kako ubediti obične ljude da smanje unos kalorija.
Iako se ovo odnosi na Veliku Britaniju, činjenice govore da je zabrinjavajuća pojava u celom svetu, pa i kod nas.
Potcenjivanje unosa kalorija
Anketa sprovedena u Velikoj Britaniji obuhvatila je 4.452 odraslih osoba. Muškarci i žene su odgovarali na pitanje o konsumiranju količina kalorija kroz hranu.
U proseku, muškarci su kroz odogovore tvrdili da su unosili dnevno u organizam 2.065 kalorija, ali su zapravo unosili 3.119 kalorija.
Žene su procenile svoj unos kalorija na skromnih 1.570, a stvarna vrednost iznosila je 2.393 kalorija.
Preporuke stručnjaka su da tipičnom muškarcu treba oko 2.500 kalorija dnevno da održi svoju težinu. Za žene je potrebno oko 2.000 kalorija dnevno.
„Ne želimo da kažemo da smo debeli“
Ljudi iz Javnog zdravstva Engleske ističu da je veoma važno i značajno da se „običan čovek“ upozna sa činjenicama koliko kalorija ima u njegovim omiljenim i glavnim jelima koja se nalaze na njegovoj trpezi.
Iz Nacionalnog foruma za gojaznost Engleske kažu da je kod ljudi uvek problem procena količine unetih kalorija. I muškarci i žene kažu, ali i misle, da jedu mnogo manju količinu kalorične hrane nego što to stvarno rade. To je razumljivo zato što niko ne želi ni svesno ni podsvesno da kaže za sebe da se nezdravo hrani, da je debeo i da „jede pogrešne stvari“.
Ljudi govore ono što misle da bi istraživači želeli da čuju
Stručnjaci savetuju da se pri ishrani treba koncentrisati na hranu, a ne na kalorije.
Linia Petal, registrovani dijetetičar i portparol Britanske dietetske asocijacije, kaže da nije čudo što se trudimo da tačno saznamo koliko kalorija unosimo i zašto grešimo.
Ljudi se najčešće trude i vode računa o tome koju hranu i koliko hrane jedu tokom glavnog obroka .
Problem je u tome koliko se kalorija „unese u međuvremenu“: probanjem hrane tokom kuvanja, konsumiranjem grickalica u slobodnom vremenu ili tokom gledanja televizije, u bioskopu ili na utakmici (keks, krekeri, grisini, čips, smoki, kafe, sokovi, sladoled i slično sa prelivima i dodacima…). Tokom unosa hrane i kalorija u organizam, „u slobodnom vremenu“, skoro i da ne mislimo na to kao na hranu, jer samo računamo kao hranu ono što stvarno jedemo za stolom.
Nutricionisti upozoravaju „Na meniju imamo mnogo besmislenog jela koje nam ne utoljuje glad nego nam samo dodaje kalorije koje nas goje.“
Saveti svima:
Nemojte biti opsednuti kalorijama, već se koncentriše na to da jedete zdravu hranu u manjim količinama.
Manje jedite punomasnu hranu i crvena mesa.
Više jedite: voće, povrće i ribu.
Izbegavajte grickalice, alkoholna pića i energetske napitke van glavnih obroka.
Više šetajte i bavite se umerenim fizičkim aktivnostima.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.