На данашњи дан – Звездино европско крунисање у Барију (ВИДЕО)

У драматичној завршници после 120 минута одлучивали су пенали коју су у голове претварали редом Просинечки, Бинић, Белодедић, Михајловић и Панчев док је Стеван Стојановић у првој серији одбранио ударац Амороса

Црвена звезда - Олимпик 0:0 - пеналима 5:3

Стадион: "Свети Никола" у Барију. Гледалаца: 56.000. Судија: Тулио Ланезе (Италија). Стрелци из пенала: Просинечки, Бинић, Белодедић, Михајловић, Панчев за Црвену звезду, а Казони, Папен, Мозер за Олимпик. Жути картони: Маровић, Михајловић, Бинић (Црвена звезда), Боли (Олимпик).

Црвена звезда: Стојановић, Југовић, Маровић, Шабанаџовић, Белодедић, Најдоски, Просинечки, Михајловић, Панчев, Савићевић (од 85. Стошић), Бинић. Тренер: Љубомир Петровић.

Олимпик Марсељ: Олмета, Аморос, Ди Меко (од 111. Стојковић), Боли, Мозер, Жермен, Козони, Водл, Папен, Ају, Фурније (од 72. Веркрис). Тренер: Рајмон Геталс.

Црвена звезда је на данашњи дан, 29. маја 1991. године била боља од Олимпика из Марсеља (0:0 - 5:3 пеналима) у финалу Купа шампиона и попела се на европски пиједастал.

У драматичној завршници после 120 минута одлучивали су пенали коју су у голове претварали редом Просинечки, Бинић, Белодедић, Михајловић и Панчев док је Стеван Стојановић у првој серији одбранио ударац Амороса.

- Хоћете ли да играте како ви желите и да изгубимо или ћете играти како ја кажем и да освојимо Куп шампиона -сад је већ легендарна реченица коју је тренер Црвене звезде Љуборми Љупко Петровић изрекао две недеље пре финала Купа шампиона у Барију.

Свестан да је преваљен дуг пут и да је битније од свега попети се на победничко постоље, сјајни тренер је изненадио све поставком игре на „нулу“, предвидевши да ће највећи спрски клуб највише шанси да освоји пехар имати ако се дође до пенал рулета. И све је погодио.

Црвена звезда је до тада пленила игром, имала је велике мајсторе у Дејану Савићевићу, Роберту Просинечком, Дарку Панчеву и осталим играчима сјајних офанзивних моћи.

Међутим, проценио је Љупко све врлине и мане свог тима, снагу Олимпика у „троуглу“ Водл-Пеле-Папен и одлучио је да спречи убацивања лопте преко последње линије одбране.

У првих 15-так минута Звезда је још и успевала да припрети, међутим, после шута Бинића углавном је Олимпик покушавао да пронађе пукотину у одбрани Звезде, али су Белодедић и Најдоски, уз помоћ остатка екипе одиграли дефанзивно без грешке.

Колико је тренер Француза Рајмон Геталс био тврдоглав око Драгана Стојковића сведочи и последњих 10 минута продужетка, када је пету Звездину звезду послао на терен. Пикси је створио две озбиљне прилике за Олимпик али је срећом остало и после 120 минута 0:0.

Одлука је донета извођењем пенала. Просинечки је погодио мрежу Олмете ударцем десно полувисоко, а већ у првој серији Стојановић скоком удесно брани ударац Мануела Амороса.

Испоставиће се да је то одлучило. Погађали су редом Бинић (исто као Просинечки), Бернар Казони (одмерено, у десну малу мрежу), Белодедић (по земљи, у сам доњи леви угао), Папен (исти правац, мало више и снажније него Белодедић), Михајловић (доле десно, пошто је ископао приличну количину земље) и Мозер (елегантно у десни угао).

Прилику за тријумф имао је Дарко Панчев, освајач Златне копачке гађао је близу средини гола, али је шутирао снажно и ухватио Олмету у раскораку, довољно за највећу радост у историји клуба. Двадесет хиљада навијача на стадиону „Свети Никола“ и милиони широм Србије и света добило је најлепши поклон.

Остаће упамћено да се у Барију 29. маја 1991. године Црвена звезда попела на кров Европе против Олимпика из Марсеља 0:0 - 5:3 пеналима, успешно завршавајући један петогодишњи пројекат.