Jaroslav Kačinjski insistira na izborima za predsednika Poljske uprkos epidemiji

Lider vladajuće poljske stranke Pravo i Pravda Jaroslav Kačinjski izjavio je da izbori za predsednika Poljske, posle onih nevažećih, održanih, ali bez glasanja 10. maja, moraju da se održe najkasnije 28. juna i da će vlasti iskoristiti sva sredstva koje država ima da izbora bude.

"Neki žele da odbace ustavna rešenja za termin izbora. Poslednji mogući termin je 28. jun. Nema tu nikakve dalje mogućnosti za izmene. Oni koji predlažu odlaganje seju haos. Iza toga stoje samo pojedinačni interesi i to sasvim sigurno nije u interesu Poljske i nije u skladu sa Ustavom", kazao je Kačinjski novinarima u Varšavi.

Kačinjski je na zajedničkoj konferenciji sa dvojicom lidera dve male stranke koje zajedno sa Pravom i Pravdom čine vladajuću Ujedinjenu desnicu, poručio da je zajednički stav sa liderom stranke Sporazum Jaroslavom Govinom i liderom Solidarne Poljske Zbignjevom Žobrom to da će izbori biti, najkasnije 28. juna.

"Ako bude pokušaja suprotstavljanja tome, iskoristićemo sva sredstva koja ima država da se to sprovede, da osnovna institucija demokratije, dakle izbori, u Poljskoj budu", kazao je Kačinjski.

Na opoziciju i pre svega Senat koji tek treba da usvoji najnovije izmene izbornog zakona i na osnovu kojih bi izbori zbog pandemije bili sprovedeni i glasanjem na biralištima, i poštom - ko želi, Govin i Žobro apelovali su da odlažući izbore ne produžavaju veštačku predizbornu kampanju.

Vlasti i opozicija su u sporu da li po Ustavu izbori moraju da se održe tako da novi predsednik Poljske bude izabran do 6. avgusta - kada ističe mandat sadašnjem, Andžeju Dudi, kandidatu vladajuće stranke i na ovim izborima, ili bi, ako novog predsednika ne bi bilo, njegovu funkciju preuzeo predsednik nekog od dva doma parlamenta.

"Nema tračka osnova za to u odredbama Ustava da predsednik Senata preuzima vlast u situaciji u kojoj nema predsednika", kazao je Kačinjski.

Poljska je upala u pravni haos oko izbora za predsednika zbog insistiranja Prava i Pravde da se izbori uprkos pandemiji održe 10. maja u predviđenom roku, mada su opozicija i uticajna Katolička crkva ukazivale da bi izbori u jeku pandemije bili rizik za zdravlje i živote građana. 

"Za autentične izbore neophodna je autentična kampanja. Restrikcije koje su uvedene u okviru borbe protiv pandemije praktično onemogućavaju vođenje kampanje. Uvođenje glasanja poštom tako kratko pred izbore rađa ozbiljne bojazni za poštenje izbora i očuvanje demokratskih standarda", upozorila je poljske vlasti još u aprilu šefica Biroa OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Ingibjerg Solrun, čija ustanova nadgleda izbore. 

Na kraju su 10. maja izbori formalno održani, ali "fantomski" jer nije bilo omogućeno glasanje poštom, a nisu ni otvorena birališta, te se stvorila mogućnost da Državna izborna komisija oglasi da treba da se raspišu novi izbori koje vlasti žele što pre, a opozicija što kasnije, jer kako se osećaju ekonomske ;posledice restriktivnih mera tokom pandemije, drastično pada podrška favoritu izbora, sadašnjem predsedniku Dudi. 

Po raznim anketama, da se glasalo 10. maja, Duda bi imao šanse da pobedi u prvom krugu, dok je prema najnovijim anketama njegove pobede i to veoma tesna očekivana tek u drugom. 

Bez obzira na upozorenje epidemiologa da bi izlazak na birališta bio "tempirana bomba", i Kačinjski i predsednik Duda i premijer Mateuš Moravjecki pravdaju teranje Poljaka na izbore time da je navodno za stabilnost zemlje posle epidemije nužno da i vlada i šef države budu iz iste političke stranke.