Žigmanov: Iz insceniranih situacija pravi se antihrvatska priča

Nakon pomaka i rešavanja problema hrvatske manjine u Srbiji, došlo je do zastoja i zahlađenja ukupnih odnosa, ti procesi su zastali iz razloga koji nam nisu poznati, ali ih svrstvamo u ono što se naziva - deficiti demoktratije, Tomislav Žigmanov, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini govoreći o tome šta se promenilo u položaju te manjine od prethodnih izbora.

Ne možete u demokratskoj državi u kojoj ima vladavine prava, da pustite da legitimni interes neke zajednice ne bude ostvaren, kazao je.

On je rekao da je nakon prvobitnog rešavanja problema hrvatske manjine i kada je većina njhovih zahteva rešena, došlo do zahlađenja ukupnih odnosa i šalju se negativne poruke.

U poslednjih godinu i po gotovo da nije bilo nikakvih ozbiljnijih razgovora i trenutno je komunikacija Beograda i Zagreba na najnižem nivuo, ocenio je.

"Mi smo često tek povod ili razlog da se koristimo ili za poboljašanje položaja ili za potkusurivanje i da umesto most budemo objekt po kojem će svi gaziti blatnjavim čizmama", dodao je.

Predizborna je kampanja i u Srbiji i Hrvatskoj i manjine stradaju i još uvek smo svedoci da postoje određene zaoštrene retorike, kaže, i da oni koji hoće da uđu u najviše institucije koriste retoriku koji inače ne bi koristili.

Kako je naveo, to donosi određenu vsrstu beneficija i uspeha kod određenog dela biračkog tela.

Govoreći o situaciji u Srbiji u tom pogledu, Žigmanov kaže da je bitno da se "medijska haranga stavi u funkciju" i da bez obzira na težinu događaja o kojem se govori i da li je on istinit ili insceniran, važno je samo da se hrvatska manjina stavi u negativni kontekst.

"A to za posledicu ima ne samo da nas pogađa, i da smo nepravedno oklevetani, kao nelojalni koji remete pravila, nego i ako se u kontinuitetu posmatra građani hrvatske nacionalnosti pokazuju veće strahove, nisu spremni da učestvuju u javnom prostoru i angažuju se", rekao je.

Kako je dodao, iz isceniranih situacija napravi se velika antihrvatska priča, a odgovor je da su to su mediji i da se na to ne može uticati.

"Posledice toga su i da od 100 dece koja se mogu da se upišu u razrede za nastavu na svom jeziku, kod Mađara je to više od 80 odsto, a kod Hrvata pet", rekao je uz ocenu da to ne bi trebalo da bude tako u zemlji kojoj je stalo do pravednosti i integracije manjina. On je kazao i da se roditelji boje da će im deca biti "markirana".

Hrvatska manjina očekuje da se taj stereotip dekonstruiše, kaže.

Vlasti bi trebalo, kako je rekao, da kažu "braćo Hrvati, uključite se, uživate prava, stalo nam je da sačuvajte svoj indentitet, a ne da se jednoj zajednici dopušta, a drugoj ne, ili se ništa proaktivno ne čini".

"A to ima veze sa odnosima dve zemlje. Ali onda se ta zemlja ne rukodvodi pravednošću i vladavinom prava, i ne primenjuje spram svakog građanina jednaka prava", ocenio je.

On je istakao i da lojlanost Hrvata u Vojvodini nikad nije bila dovedena u pitanje.

"Mi nismo nelojalni, oni koji prave incidente, koji ne žele Srbiji dobro, želimo joj bolju budućnost i da bude moderno demokratsko društvo", kaže.

Žigmanov je istakao i da bi bilo važno da postoji spremnost da se predstavnici manjina uključe u proces donošenja odluka.

Ocenjujući da su predstavnici hrvatske manjine isključeni iz prostora donošenja odluka, on je istakao da se tako postavlja pitanje ima li smisla baviti se politikom.