Pismo intelektualaca Ani Brnabić i podrška predsednika SANU

Učesnici javne debate „Kultura posle virusa“, održane danas u beogradskom "Dorćol platzu" u organizaciji udruženja "Kreativna Srbija", uputili su pismo Vladi Srbije u kome predlažu da hitno obezbedi interventnu finansijsku podršku za obnovu i razvoj kreativnog sektora, kontinuiranu podršku za slobodne umetnike, restrukturiranje šeme stalnog zaposlenja i osnivanje Fonda za kulturu.

Vodeći stručnjaci i profesionalci u oblasti kulture su, kao posebno važnu meru, dugoročnu i preko potrebnu, izdvojili osnivanje Fonda za razvoj kulture po ugledu na Fond za nauku, piše Nova.rs.

“Ovaj fond ima za cilj da obezbeđuje uslove za razvoj kulturno-umetničkih delatnosti koje uključuju kreativne industrije u Republici Srbiji, neophodan za napredak društva zasnovanog na kreativnosti”, navedeno je u pismu adresiranom na kabinet predsednice Vlade Ane Brnabić.

Potpisnici pisma Milena Dragičević Šešić, Goran Marković, Nebojša Bradić, Ivan Medenica, Gojko Božović, Zoran Hamović, Ivan Blagojević, Janko Baljak, Minja Bogavac, Dejana Đedović izrazili su nadu da će u ovom teškom trenutku za srpsku kulturu započeti brzi i produktivni dijalog između Vlade i kreativnog sektora.

“Tokom javne debate zaključili smo da je neophodno definisati i spovesti mere, kako bi se sanirali problemi s kojima se kultura u Srbiji suočava posle pandemije. Rešenja koja predlažemo su u saglasnosti sa intervencijama i merama koje se sprovode u Evropi, a primenjena na realne probleme kreativnog sektora u Srbiji. Sve predložene mere možemo da dokumentujemo analizom ključnih problema kulturne politike u Srbiji”, navedeno je u pismu.

Učesnici tribine “Kultura posle virusa” sagledali su aktuelne probleme u različitim sektorima i izneli konkretne predloge za budućnost kulture u Srbiji.

Tribinu su moderirali Maja Vukadinović i Dragan Jovićević, putem video linka uključila se Milena Garfild iz SAD, a učesnike tribine pozdravio je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Vladimir Kostić.

Profesorka Milena Dragićević Šešić istakla je da je potpuno ćutanje na svim nivoima obeležilo našu kulturnu politiku, a sa druge strane buktanje u svetu umetničke i kulturne ponude.

"I to od strane svih aktera, i od strane ustanova u javnom sektoru, i od strane nezavisnih, neprofitnih ustanova kulture i od strane onih koji možda najviše gube u ovoj situaciji, a to je privatni sektor u kulturi, samostalni umetnici, male umetničke i kulturne agencije i kolektivi", istakla je Dragićević Šešić.

Producentkinja Milena Garfild uključila se video linkom iz SAD i prenela da je situacija u Americi “zaista dramatična”, da su ustanove kulture zatvorene, da su među njima i slavna, velika pozorišta, kao i Brodvej, a da je iz nekih od njih najavljeno da ih neće otvarati do sledeće godine.

Pošto u američkim teatrima nema ansambala, ukazala je ona, to znači da su glumci izgubili angažmane i da su u egzistencijalnoj krizi, a da je u drugim ustanovama kulture bilo i mnogo otpuštanja.

Ivan Blagojević, osnivač “Nišvila”, izneo je podatak da su, nakon što je nemačka savezna vlada odobrila 50 milijardi evra za pomoć sektoru kulture i kreativnoj industriji, “berlinski noćni klubovi dobili više evra nego cela srpska kulturna scena u poslednjih 10 godina”.

Kazao je i da će "Nišvil" biti održan u avgustu, i da je zaključak Vlade je da je taj mesec najbezbedniji.

Pozorišni kritičar i umetnički direktor Ivan Medenica napomenuo je da je sada na globalnom planu, što se tiče teatarskog života, glavno pitanje kako će pozorište uopšte biti moguće uz fizičku distancu.

"Znamo hiljade oblika cenzure u pozorištu, ali nikada nismo imali to da medicina cenzuriše umetničku praksu", rekao je Medenica.

Pozorišni reditelj i predsednik “Kreativne Srbije” Nebojša Bradić naveo je da će pozorište tokom leta na Tašmajdanu biti “neka vrsta paradigme”.

"Ako imate mjuzikle, to ne može bez pljuvačke i udaraca u stomak, što jednostavno ne može bez kontakta. Ne možete postaviti 'Romea i Juliju' bez kontakta. Sa druge strane, nijedna osiguravajuća kompanija ne osigurava od korone, ali dobro osećanje publike i izvođača mora da nas vodi", rekao je Bradić.

Direktorka Narodnog pozorišta u Šapcu Milena Minja Bogavac predložila je da se urade rebalansi budžeta u samim pozorištima, tako da se novac za predstave koje se neće igrati preusmere na “ad hok programe iz kojih ćemo moći da plaćamo honorarce”.

"Solidarnost je u redu, jesmo za to, ali nemojmo da od školovanih ljudi pravimo prosjake. Mi smo pravili ad hok minijature na 'Jutjubu' i pružili smo priliku honorarcima da zarade. Dobro, u svemu imamo i podršku lokalnih samouprava, ali nemaju je svi", poručila je ona.

Direktorka Kulturnog centra “Vuk Karadžić” u Loznici Dajana Đedović konstatovala je da nas je “zahvatio virus politike”, a da su “posledice strašne, pogotovu kada gledate iz male sredine”.

Opširnije čitajte na portalu Nova.rs