Култура после вируса - Виталност институција и стрпљење

БЕОГРАД - Трибина под називом "Култура после вируса" - шта нам је донела пандемија, а шта доносе избори" одржана је данас у Dorćol Platzu у Београду, у организацији Креативне Србије, удружења које је од 2010. године партнер локалним срединама у спровођењу културне политике у Србији.

О функционисању сектора културе у Србији, различитим формама и околностима у којима су уметници стварали за време сузбијања пандемије и специфичним условима "нове реалности" за ствараоце у будућности, говорили су теоретичари културе, директори фестивала и установа културе и еминентни ствараоци.

Пре почетка трибине окупљенима се обратио председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић који је истакао да је ово добра прилика да ћути и да слуша оне који знају више од њега у области културе.

Основати Фонд за културу

Учесници јавне дебате "Култура после вируса" предложили су да Влада Србије, као посебно важну дугорочну меру, оснује Фонда за развој културе по угледу на Фонд за науку.

Са скупа, у организацији удружења "Креативна Србија", упутили су писмо премијерки Ани Брнабић у коме предлажу да се хитно обезбеди интервентна финансијска подршка за обнову и развој креативног сектора, континуирана подршка за слободне уметнике, реструктурирање шеме сталног запослења и оснивање Фонда за културу, саопштило је "Креативна Србија".

"Овај фонд има за циљ да обезбеђује услове за развој културно-уметничких делатности које укључују креативне индустрије у Србији, неопходан за напредак друштва заснованог на креативности", наведено је у писму адресираном на председницу владе.

Потписници писма Милена Драгичевић Шешић, Горан Марковић, Небојша Брадић, Иван Меденица, Гојко Божовић, Зоран Хамовић, Иван Благојевић, Јанко Баљак, Миња Богавац, Дејана Ђедовић, изразили су наду да ће у овом тешком тренутку за српску културу започети брзи и продуктивни дијалог између Владе и креативног сектора.

"Ипак желим нешто да поделим са вама. Листао сам књигу Јувала Ное Харарија '21 лекција за 21 век' и ужаснут констатовао да у тим лекцијама нема уметности, ни културе. Помиње се једино културизам, као један од облика потраге за идентитетом. То је опасност у реалности која је много шира од ове наше, локалне и зато верујем да ћете ви, као људи од посебне одговорности, о томе морати да водите рачуна" казао је Костић и додао да су овакви разговори лековити.

Теоретичарка културе и медија и професорка Факултета политичких наука Милена Драгићевић Шешић је цитирала Дејана Тиага Станковића који је написао да смо "у доба ове пандемије утврдили да можемо без авиона, камиона, ресторана и аутомобила, али без књига, музика и филмова не можемо".

Били смо, каже, сведоци буктања уметничке праксе на онлајн платформама за време пандемије од стране свих актера, а јавни сектор и непрофитне и независне организације у култури су показале изузетну виталност.

"Сви су беслатно понудили своја дела. Од издавача, позоришта, оркестара, уметничких колектива" казала је Шешић Драгићевић.

Она је указала да Национални савет за културу практични не постоји, јер му је мандат истекао, а нови није изабран.

"У већини земаља света највећи број мера у време пандемије које се директно односе на културу и уметност иницирају тела као што је Национални савет за културу", казала је Драгићевић Шешић и додала да приватно предузетништво у култури није препознато у време сузбијања пандемије.

Како каже потребно је да наша администрација анализира мере које су одређене за помоћ сектору културе у Белгији, Немачкој и Француској, Шкотској. . . , а ваљало би, каже, и да неко оцени и евентуално награди установе културе чији је менаџмент био креативан и активан у доба пандемије.

Видео снимком из Вашингтона се окупљенима обратила Милена Тробозић Гарфилд, наша позната филмска и телевизијска продуценткиња.

"Овде је ситуација веома драматична, јер су све институције културе затворене. Славна репертоарска позоришта као што је "Public teatar" у Њујорку најавила су да неће бити отворена све до средине 2021. године. Глумци су изгубили ангажман до краја године и немају никакве приходе", пренела је Тробозић Гарфилд и додала да је дошло и до огромних отпуштања у важним институцијама културе, као што је Кенеди центар.

Према њеним речима, позоришта су најавила да ће продавати сваку шесту карту и сваки трећи ред, баш као и концертне дворане, што ће драстично умањити њихове проходе.

"Видим да у Србији није таква ситуација, јер су институције културе подржане од државе па неће бити проблем и ако неку представу гледа само 15 људи у сали. Институције културе у Србији нису морале да отпуштају људе и смањују плате запосленима" казала је Тробозић Гарфилд и нагласила јој се посебно свиђа идеја да се игра на отвореном.

"Та сцена на Ташмајдану је одлична идеја, јер ће позориште после свега оживети" поручује Тробозић Гарфилд.

Уметнички директор Битеф фестивала и професор на Факултету драмских уметности Иван Меденица истиче да ће највећи изазов у будућности бити извођење позоришних представа у околностима препорученог телесног дистанцирања.

"У Немачкој се одржавају пробе у позориштима са глумцима који имају на себи носаче за кринолине, неку врсту конструкцију од жице у ширини од метар и по. У Брехтовом позоришту у Берлину су уклоњена седишта која су вишак. Све ће ово проћи за годину или две... али ће проћи. Морамо бити стрпљиви и све ће бити у реду", казао је Меденица и додао да су све те мере прихватљиве, само ако нису занавек, јер ће се у супротном претворити у медицинску цензуру.

За њега нема дилеме да ће се Битеф фестивал одржати у пуном капацитету.

"Наш фестивал се одиграва у најбезбеднијем делу године, средином септембра и највећи део Битефа биће одржан у Луци Београд, где је могуће распоредити седишта и публику по безбедоносним нормама. Све трупе су потврдиле долазак. Одрекли смо се једне представе у програму да би расписали конкурс за актере независне сцене. То је наш допринос солидарности међу актерима уметничке сцене" казао је Меденица.

Иван Благојевић је такође потврдио да ће се Нишвил фестивал одржати у пуном капацитету.

"Август је месец фестивала и верујем да ће се Beer fest, Exit и Нишвил одржати без већих организационих проблема", казао је Благојевић.

Миња Богавац, директорка Шабачког позоришта, затражила је од Министарства културе и информисања препоруке око наставка функционисања позоришта у Србији у "новој реалности"

"Потребно је да тачно знамо на који начин треба пробе да се одвијају. Са друге стране, било би добро да се уради ребаланс буџета у сваком позоришту, како би се нашло средстава за пројекте у којима би своје место нашли хонорарци. То је начин да будемо солидарни у захтевним околностима" казала је Богавац.

Гојко Божовић, власник издавачке куће Архипелаг, каже да је пандемија разорила однос понуде и потражње у области економије.

"Наш живот не може да се сведе на питање здраствене безбедности, јер су наше културне потребе итекао део нашег здравља. Издаваштво је за десетак дана на почетку пандемије остало без тржишта, јер су књижаре затворене. Још увек тај губитак културног тржишта осећамо. Питање је када ће се обновити књижевни фестивали и сусрети писаца са читаоцима. Без тога неће бити ни врхунске културе", казао је Божовић.