Jeretin za SK: Košarka uspela ono što nije diplomatija

Goran Jeretin je odrastao uz košarkaške terene. Rođeni Nikšićanin nije kao klinac imao pametne telefone, nije imao video igrice, nije mogao da se druži preko društvenih mreža, ali je zato od malena bio opčinjen magičnom igrom pod obručima.

Borac bez mane i straha, igrač kojeg je svojevremeno svaki trener želeo u svom timu, uglavnom se kao i većina dečaka u tom periodu igrao loptom. Bilo je različitih boja, a Jeretinu se svidela narandžasta. Počeo je sa društvom da igra basket sa sedam godina. Bilo je to vreme kada je jako bitno bilo da pobediš drugara iz kraja, bile su to utakmice u kojima se davao i poslednji atom snage, a o tim basketima svi učesnici istih i dan danas vole da se prisete.

Pored toga, Jeretin je kao i svi ostali klinci opčinjen gledao starije momke koji su igrali basket tri na tri, koji budite sigurni nije bio ništa slabiji nego ovaj koji sada imamo prilike da gledamo na velikim i zvaničnim takmičenjima. Logičan sled događaja bio je da Jeretin ode u dvoranu i počne da trenira u matičnom klubu Sutjeska.

Bitno je naglasiti da u tom periodu nisu postojale članarine, niti škole sporta. Dovoljno je bilo da pokažete želju da trenirate i ta prilika bi vam bila pružena. Kasnije bi, naravno, sve bilo na vama. Morali ste trudom, radom, disciplinom i odricanjima da se izborite za mesto pod suncem.

„Bio je to zaista divan period, iako smo bili daleko od tehnoloških dostignuća i svih mogunosti koja klinci imaju danas. Da li je to vreme bilo bolje ili je bolje ovo sada nemoguće je proceniti. Moja generacija nema dilemu po tom pitanju, ali isti odgovor bi sigurno dobili i od klinaca kojima su mobilni telefoni i društvene mreže sastavni deo odrastanja. Meni su to bili košarkaška lopta i teren. Prvo smo kao klinci gledali i divili se momcima koji su svakodnevno igrali basket, ne samo u Nikšiću, to je bilo na svim otvorenim terenima širom Jugoslavije. Zatim sam odlučio da počnem da treniram i jedna sjajna priča je počela. Jednom kada vas opčini magija pod obručima, nema povratka nazad“, naglasio je na početku razgovora za Sport Klub Goran Jeretin koji je bio jedan od ljubimaca navijača u svim klubovima u kojima je igrao, a bilo ih je mnogo i nastavio, „Kada nisam bio na terenu, treningu, uglavnom sam gledao košarku na televiziji. Otac i majka su voleli košarku, kao i sestra koja je trenirala svojevremeno. U tom periodu, NBA utakmice su bile jako kasno, pa nam je otac snimao mečeve koje smo kasnije netremice gledali i razmišljali da li je realno ono što gledamo, da li je Majkl Džordan igrač ili superheroj. Isto to sam mislio i posle trojke Saše Đorđevića u finalu Lige šampiona protiv Huventuda. Snovi su postajali sve intenzivniji, sve jači, a kada imate san i cilj, onda reč odricanje nema tu težinu, jer sve što radite, radite iz čiste ljubavi“.

Prvi korak u karijeri Gorana Jeretina bila je Sutjeska iz Nikšića.

„Kao klinac imao sam priliku da me treniraju Zoran Glomazić, sa kojim sam kasnije ponovo sarađivao u Sutjesci, i Predrag Badnjarević, stručnjak koji je poznat po fenomenalnom radu sa mladim igračima. U periodu kada sam napunio 17 godina, stigao sam do prvog tima, ali je konkurencija tada bila paklena, pa je Badnjarević odlučio da me pošalje na kaljenje u Primorje iz Herceg Novog koje je tada igralo u Prvoj B ligi. Tadašnja B liga je objektivno bila jača i kvalitetnija od mnogih šampionata koje danas imamo priliku da pratimo. Badnjarević je znao da je za mladog igrača ključno da uz žestok rad i trening, igra i jake utakmice. Sve to sam dobio u Sutjesci i Primorju. Smatram da je to bilo presudno za sve što se posle toga dešavalo u mojoj karijeri, na koju sam ponosan“, rekao je Jeretin i dodao, „Interesantno je da su Sutjeska i Primorje iz Herceg Novog bile ključne tačke u periodu odrastanja kao igrača, ali i sada kada obavljam funkciju sportskog direktora. Prošle sezone smo u Nikšiću započeli projekat sa ciljem pozicioniranja kluba na regionalnom i evropskom nivou. Rezultati su bili čudesni. Jedna pobeda nam je nedostajala za plasman u polufinale ABA2 lige, koji je ostvaren ove sezone. Igrali smo u finalu Kupa Crne Gore, polufinalu plej-ofa, a sve smo ostvarili sa izuzetno mladom ekipom, sastavljenom uglavnom od momaka iz Nikšića“.

Ipak, tokom leta, Jeretin je napustio Sutjesku, a nova destinacija je bila Primorje iz Herceg Novog.

„Jeste kuriozitet, ali se sada dosta toga promenilo u odnosu na igračke dane, kada sam bio na kaljenu. U međuvremenu, sa porodicom živim u Herceg Novom i to je bio osnovni razlog za prijateljski rastanak sa Sutjeskom. Sada imamo novi projekat, a to je pozicioniranje Primorja na crnogorskoj, a zatim na regionalnoj mapi. Rano je za priču o Evropi, ali uz rad, trud i odricanja, mnogo entuzijazma i strpljenja sve je naravno moguće. Ključno je da imate san i da težite ka ostvarivanju istog. Ako ste dovoljno uporni i odvažni, snovi postaju java“, naglašava Jeretin.

U slučaju Gorana Jeretina, dečački snovi su zaista postali java. Tokom bogate karijere promenio je 16 klubova, imao prilike da igra u 11 država, da se upozna sa razlitim običajima i kulturama. Jeretin je bio član Sutjeske, Primorja, Lovćena, Crvene zvezde, Sankt Peterburga, Budućnosti, Makabija, Albe, Kijeva, AEL Limasola, Turk Telekoma, Lokomotive Kuban, Lijetuvos Ritasa, Artlanda, Olimpije, AEK Larnake.

„Kada pogledam unazad zaista je karijera bila burna, zanimljiva i uspešna. Igrao sam u 11 država, a iskustvo koje sam stekao, kulture i ljude koje sam upoznao su od neprocenjivog značaja. Ponosan sam što sam igrao za gotovo sve klubove iz Crne Gore. Branio sam boje Sutjeske, Lovćena, Budućnosti, Primorja. Bio sam član reprezentacije Jugoslavije, reprezentacije Crne Gore. Gotovo sve o čemu sam sanjao kao klinac sam uspeo da ostvarim. Košarci sam mnogo dao i dajem, ali moram da budem iskren i da kažem da mi je mnogo toga donela i vratila“, rekao je Jeretin i nastavio, „Sada sigurno sledi pitanje koji trenutak karijere je najlepši? Takav odgovor je zaista nemoguće dati. U Zvezdi sam ostvario fenomenalne uspehe. Osvojili smo dva trofeja u Kupu, uz dve nagrade MVP igrača. Sa Lovćenom smo pod komandom Gorana Polija Bojanića bili apsolutni hit u izuzetno jakom šampionatu. Dobio sam priliku da shvatim šta znači biti deo Makabija i zašto je klub dobio epitet ’Ponos Izraela’. Bio sam član reprezentacije Jugoslavije, a posle turnira Dijamantska lopta koji smo osvojili u Kini, kao 13. igrač sam ostao bez mesta na Olimpijskim igrama u Atini. Zatim sam nosio dres Crne Gore na prvom velikom takmičenju u istoriji“.

Pitanja nije bilo potrebno postavljati Jeretin je nastavio sa izlaganjem...

„Imao sam priliku da sarađujem sa čitavom plejadom vrhunskih trenera koji su svaki na svoj način uticali na stvarenje moje ličnosti. Plašim se da nekoga ne zaboravim, ali stvarno je bila čast raditi sa Zoranom Glomazićem, Predragom Badnjarevićem, Goranom Polijem Bojanićem, Zmagom Sagadinom, Aleksandrom Trifunovićem, Draganom Šakotom, Sašom Obradovićem, Dejanom Radonjićem, Nevenom Spahijom, a posebno sa Duškom Vujoševićem koji je zajedno sa Veselinom Barovićem i Danilom Mitrovićem postavio temelje reprezentacije Crne Gore, koja je uspela da se pozicionira na evropskoj i svetskoj košarkškoj mapi, plasmanima na šampionate Evrope i nedavno na Mundobasket“, rekao je Jeretin i dodao, „Ono što može da raduje ljubitelje košarke u Crnoj Gori, kao i sve nas koji smo bili deo postavljanja temelja je činjenica da Crna Gora sada ima čitavu plejadu mladih i talentovanih igrača, da ima sjajnu perspektivu i budućnost, ali se ponovo na putu ka ostvarenju snova postavljaju red, rad, disciplina i strpljenje, postulati bez kojih jednostavno nema uspeha u sportu, ali ni u životu“.

Trenutno kompletna planeta vodi borbu protiv koronavirusa, gotovo svi životni tokovi, pa tako i košarka su u drugom planu. Čekaju se odluke da li će i kako biti završena takmičenja koja je prekinula pandemija. Naravno, kada je region u pitanju fokus je usmeren posebno ka ABA ligi.

„Ne bih zaista želeo da se bavim spekulacijama kakve će biti odluke. Nije lako biti u poziciji čelnika klubova i takmičenja u situaciji kada viša sila, ili ti koronavirus diktira uslove igre. Ono što je bitno i što je jasno svima, ABA liga je sjajan projekat koji mora da opstane i svi moramo da se borimo za budućnost regionalne lige. Ovde mislim na oba takmičenja, ABA ligu koja donosi prohodnost u Evropu i ABA2 ligu koja je oživela mnoge košarkaške centre koji su praktično bili ugašeni“, naglasio je Jeretin i nastavio, „Generacija Crvene zvezde kojoj sam i ja pripadao je bila među prvima kada je pokrenuta ABA liga. Košarka je tada uspela ono što nije uspela diplomatija. Magična igra pod obručima je ponovo povezala kompletan region, a da je bilo lako na početku, nije, da je bilo vatrenih gostovanja, jeste. Međutim, bez publike i vatrenog navijanja košarka i sport ne bi bili ono što jesu“.

Jeretin je tokom karijere osvojio dva trofeja u Kupu sa Crvenom zvezdom, a posle oba finala je prigrabio nagradu za MVP igrača. Sa Makabijem je osvojio šampionat Izraela, a sa ekipom Budućnosti duplu krunu. Prelepa igračka priča je završena, ali kada vas jednom opčini magija pod obručima povratka nazad nema. Jeretin sada kao sportski direktor, kao osoba koji ima ogromno iskustvo i znanje, nastoji da pomogne mladim momcima da ostvare snove, a da istovremeno radi na projektima koji su u skladu sa njegovom ličnošću. U pitanju su klubovi koji se oslanjaju na mlade igrače, koji kao i Jeretin imaju pozitvivnu energiju, optimizam i entuzijazam da napreduju iz dana u dan, pa to sve dok snovi ne postanu java.