nije baš san

SLOBODAN DAN OVDE KOŠTA 100 DOLARA! GLEDAO SAM U ZID I PLAKAO! Beograđanin otkrio TEŠKU istinu o životu u Americi

- Doživeo sam svašta na samom početku. Ovaj grad je zaista u stanju da te baca u neočekivano, do momenta kada ti više apsolutno ništa nije čudno da vidiš ili doživiš. U početku uglavnom ide jedno tri, četiri kruga: nađi posao, dobij otkaz ili pobegni. Zauvek tražiš normalan stan i cimere koji ti odgovaraju, a jako je teško živeti sam - priča Filip Cvetković (33) koji je već 12 godina u Americi

Ovaj mladić otkrio je ne tako lepe, ali realne aspekte života u Njujorku.

- Život u Americi je preskup. Renta te uglavnom izađe oko trećinu mesečne plate. Mesečna kartica za metro je trenutno 130 dolara, malo bolja teretana oko 100, a odlazak kod frizera 30. Svaki obrok van kuće je minimum 15 dolara, kao i piće u baru. Na slobodan dan izađes malo da se prozezaš, nešto pojedeš i popiješ, ošišaš se i ode 100 dolara - priča on.

Tokom 12 godina u Americi imao je razne neprijatne situacije, a jednu izdvaja.

- Pre nekoliko godina imao sam jednu baš jezivu nedelju. Dobio sam otkaz posle par godina rada u jednom prvatnom klubu i dan kasnije prvi put u životu konjuktivitis. I onda sam tako bez trunke samopouzdanja, krvavog oka, sa strašnom frizurom i odećom išao na intervjue za posao. Znam da sam kupio čokoladu, gledao u pogled zazidanog prozora i plakao. (smeh)

Od noćnog dostavljača hrane na biciklu, barmena, recepcionara u hotelu, preko molera, trgovca nakitom i kozmetikom do uglavnom konobara i sve to u par godina prošao je ovaj mladić iz Beograda, koji je uspeo da ugostiteljstvo zameni novim poslom - videografa.

Početak u Americi nije bio lak ni kada su međuljudski odnosi u pitanju:

- Sećam se da mi je na početku u Njujorku bilo jako teško da sklapam prijateljstva. U periodu kada sam otišao, u Beogradu sam bukvalno razmenio dve rečenice s nekim na ulici i nasmejao se par puta i kao to je to, prijatelji smo, a ovde… svaki put sve ispočetka, taman misliš prešao si neku barijeru, sutradan kao da opet počinjes da gradiš odnos. Definitivno, velike su razlike u mentalitetu. Naravno, uvek ima i izuzetaka. Uglavnom prijatelji na duže staze su ili emigrirali ili su rođeni ovde, ali su im roditelji imigranti… Ima dosta Amerikanaca sa kojima imam površnije odnose. Drugačije je druženje, razgovori, ipak, iskren da budem, najviše se i dalje družim sa našima.

Kurir.rs/blic