Драматично убрзање климатских промена на дну океана опасност за морски свет

БЕОГРАД - Дубљи слојеви океана загревају се спорије, али много драматичнијом брзином него њихова површина, што наговештава веома тмурну будућност за дубокоморску фауну, показало је ново истраживање.

Стопа климатских промена би у океанским дубинама до друге половине овог века могле бити седам пута израженије од садашњег нивоа, чак и у случају да се драстично смањи емисија гасова који производе ефекат стаклене баште, показали су резултати новога међународног истраживања објављени у уторак у научном часопису јоурнал Nature Climate Change.

Температурне промене на површини океана се одвијају двоструко брже него до сада и зато дубокоморски организми још увек нису подједнако угрожени као они у вишим океанским слојевима, али ни њихова будућност није нарочито светла.

„Под претпоставком да ће се глобално наставити са прекомерном емисијом угљендиоксида, до краја века ће, осим загревања много већих океанских површина, топлота почети да продире и у дубље слојеве океана“, напомиње руководилац овог истраживања Исак Брито-Моралес са Универзитета у Квинсленду.

Научници су проучавали и мерили учинак такозваних температурних промена на морске животиње и покушали да одреде брзину којом ће одређене врсте морати да се крећу и мењају станиште да би остали унутар потребног температурног распона с обзиром на то да се различити слојеви океана загревају различитом брзином.

„Резултати упућују на то да ће биолошка разноликост у дубоким слојевима мора и океана вероватно бити више угрожена јер су дубокоморске животиње навикнуте на пуно стабилније температурно окружење“, напомиње Хорхе Гарсија Молинас, еколог са Универзитета Хокаидо и један од коаутора студије.

Већ је примећено да је глобално загревање утицало на то да су се неке животињске врсте већ преселиле у друге, дубље слојеве океана, на дубину већу и од четири километра.

Температурне промене разликују се у различитим слојевима океана и утичу на то којом ће се брзином и у којем смеру у потрази за новим стаништем кретати дубокоморске животињске врсте услед загревања океана. Брито-Моралес наглашава да то представља „велики изазов за научнике који одређују која се подручја проглашавају заштићеним“.

Професор са Универзитета у Квинсленду, Ентони Ричардсон, тврди да без обзира на то што сада предузимамо, живот дубокоморских животиња ће се до краја века суочити са ескалирајућом климатском претњом јер се површина океана већ превише загрејала.

Истраживачи су израчунали температурну промену у четири дубокоокеанска подручја од 1955. до 2005. године, а затим су те вредности пројектовали на период од 2050. до 2100. године, користећи притом податке 11 климатских модела.

„Посебно нас брине то што, како се спуштате дубље у океан, температурне промене се одвијају различитом брзином, а то би могло да представља велики проблем за исхрану врста које се ослањају на организме у различитим океанским слојевима“, напомиње професор.

Као пример су навели туну која живи на дубинама између 200 и 1.000 метара, али се храни планктонима који живе у површинском делу океана. Зато професор Ричардсон верује да би требало прогласити нова заштићена подручја у дубоким слојевима океана како би се заштитиле флора и фауна.