Ovako je počela jedna velika karijera: "Ti, mali debeljuškasti, dođi ovde da igraš vaterpolo"

Vreme je za kraj igračke karijere, rekao je sebi u jednom trenutku Slobodan Nikić.

Jedan od najtrofejnijih vaterpolista svih vremena, koji je sa reprezentacijom Srbije osvojio neverovatnih 29 medalja, od toga čak 21 zlato, od mediteranskog do olimpijskog, stavio je tačku na igračku karijeru i već se posvetio trenerskom poslu. Slavni centar vodiće mlađe kategorije Ferencvaroša i pomagaće glavnom treneru Žoltu Vargi u radu sa prvim timom.

- Dosta je bilo. Poslednjih meseci intenzivno radim kao trener. Samo sam iskoristio trenutak da objavim kraj karijere i započnem svoj novi put. Vodiću jednu generaciju, a biću i jedan od pomoćnika Vargi, koji je prošle godine proglašen za najboljeg svetskog trenera. Žoltu sam baš zahvalan na pozivu, a posebno ću da pamtim prošlu godinu kada sam sa Ferencvarošem osvojio triplu krunu - priča, za "Novosti", Slobodan Nikić.

Popularni Boba je još prošle godine dok je igrao za Vašaš, ali i tri puta nedeljno radio kao trener u Ferencvarošu najavljivao da će ove godine okončati igračku karijeru:

- Krivo mi je samo što sam je na ovaj način zbog pandemije virusa korona završio, što kraj nije bio normalan: izlazak iz bazena i kraj. Nego, ovako, dva i po meseca, tri ništa se nije igralo. Dugo sam o tome razmišljao i nekako je sazrelo, nestalo je motiva posle toliko godina igranja u klubovima i reprezentaciji. Bilo je pitanje trenutka kada će se desiti. Razmišljao sam i prošle godine, ali sam hteo sebi da dam još jednu šansu, makar i na nižem nivou, kao što je bilo u Vašašu ove sezone. I shvatio sam da ne treba da strepim, da je došao kraj posle toliko godina, osvojenih medalja i odigranih utakmica - ističe Nikić.

Malo ko u svetu može da se pohvalim tako bogatom karijerom kao Nikić. Dovoljno je reći da osim olimpijskog zlata ima i tri svetske i pet evropskih kruna. A kada je prvi put zaplivao nije ni pomišljao da postane vaterpolista.

- Počeo sam sa osam godina, u Partizanu, na Banjici, odrastao sam u tom sportskom kvartu. Počeo sam da plivam, bez ideje da se bavim vaterpolom. Onda su mi Mirko Bosančić i Nenad Manojlović rekli: "Ti, mali debeljuškasti, dođi ovde da igraš vaterpolo". Tada je to bila najbolja škola na svetu, najbolji klub, veliki treneri. Posebno Nenad Manojlović. Mirko me je naučio da plivam, a Nena je najviše uticao na mene, bio mi je drugi otac. Trenirao me je u najbitnijem uzrastu od 14. do 18. godine, ubacio u prvi tim Partizana, pozvao u reprezentaciju na EP 2003. u Kranju, da budem u društvu svih onih lavova. Sarađivali smo i u Nišu. Manojlović je najzaslužniji što sam napravio ovakvu karijeru - priča Nikić.

Još pamti oproštaj od reprezentacije, krajem decembra 2016. na "Tašmajdanu"

- Te godine je osvojeno olimpijsko zlato, a oproštaj nikad lepši sa mojim kumom Živkom Gocićem. To je jedan od najlepših trenutaka u karijeri, kada dođe toliko ljudi da te isprati. Bilo mi je puno srce. A koliko sam samo dugo čekao to olimpijsko zlato, 15 godina sam samo o tome razmišljao. I na kraju kao da je mene i moju generaciju Bog nagradio, kao da je rekao: "Vi ste zaslužili, sada ćete da osvojite". I posle toga oproštaj šred punim "Tašom", stvarno za pamćenje - emotivan je Nikić.

Slobodan je sa reprezentacijom osvojio 29 medalja, sa klubovima više od 30 trofeja. Osvajao je prvenstva Grčke, Italije, Turske, Mađarske. Bio prvak Evrope sa Pro Rekom, ali evropska kruna sa Ferencvarošem mu je u srcu:

- To mi je najdraža titula, što sam sa Stefanom Mitrovićem, Nikolom Jakšićem... uspeo da je osvojim u svojoj 36. godini. Pogotovo što sam te sezone vukao povredu leđa. Uspeo sam da osvojim titulu, prvu u istoriji takvog kluba. To je bilo ono pravo za kraj vrhunskog vaterpola i klupske karijere.

Matični Partizan je rano napustio, 2003, a potom je igrao za Niš, Jadran HN, Olimpijakos, Pro Reko, Kamolji, Galatasaraj, OSC, Ferencvaroš i Vašaš. Priznaje da nije planirao da pravi oproštajnu utakmicu:

- Nikad se nisam mnogo slikao, eksponirao u medijima, tako da je oproštaj od reprezentacije 2016. bio sasvim dovoljan. Vidite kako je sada stanje što se tiče pandemije i svega, da ljudi imaju druge probleme, kako da prežive, kako da prođe sve ovo, tako da je dovoljno što sam objavio da sam završio.

Što se tiče trenerske karijere, želi da se razvija na pravi način.

- Ja sam u jednom od najboljih evropskih klubova. Planiram da polako napredujem, nisam hteo da preskačem stepenice, već da idem nekim redom i da se tome posvetim maksimalno. Taj prelaz od igrača do trenera je malo nezgodan. Zato počinjem od nule, da usavršim rad sa decom. Već drugačije razmišljam, spremam se za svaki trening. Pišem, pratim, analiziram, savetujem se sa kolegama koje veoma cenim - kaže Nikić.