Два и по века од досељења Словака у Стару Пазову

СТАРА ПАЗОВА - Пре 250 година на простор данашње Старе Пазове доселили су се Словаци. Пре тога су живели у Селенчи, где је половина живља била католичке вероисповести и 1768. је стигло наређење да протестанти морају да напусте то место. Након одобрења са Бечког двора, које је потписао сувладар Марије Терезије, њен син Јосип II у периоду од 23. до 25. маја 1770. првих 120 породица је организовано стигло на пустару Пазова, која је била део тадашње Војне границе.

Долазак Словака протестаната у 18. веку на територију тадашње Војне границе је према историчарима доста интригантан, јер по законима Хабзбуршке монархије нико ко није био католичке вере није смео да је настањује.

Уз обавезу да служе Хабзбурзима и бране монархије од најезде Турака, Словаци граничари су имали потпуну слободу вероисповести, тако да су већ након месеца дана одржали своје прво богослужење с обзиром на то, да је у тој групи дошао свештеник Самуел Шпанагел, који је првих неколико година радио и као учитељ.

У Старој Пазови, која спада у три највећа места у Војводини са словачким становништвом, живи око 5000 Словака.

Прослава великог јубилеја, који је требало да буде обележен ових дана, услед епидемије короновируса је одложена, и највероватније ће бити одржана почетком октобра.