Пожурило се с отварањем граница и међуградским саобраћајем

У Србији се из дана у дан бележи мањи број оболелих од вируса корона, иако се повремено у неком граду појави жариште с онима који су се заразили ковидом 19 у одређеном колективу. Због добре епидемиолошке ситуације, стручњаци су предложили укидање читавог низа мера, а грађани се полако враћају свакодневним животним активностима.

Ипак, угледни српски епидемиолог проф. др Зоран Радовановић, који има велико искуство у овој области и који је своје знање преносио радећи у неколико земаља, наглашава у разговору за „Политику” да епидемија још траје и да ако нагло престанемо да поштујемо препоручена правила може да уследи казна у виду новог повећања броја оболелих од вируса корона. Његов став је да грађани и даље морају да се понашају као да је зараза ту јер она и јесте присутна у популацији. 

Како оцењујете тренутну ситуацију с вирусом корона у Србији?

Ровита је. Смањује се и повећава број новооткривених случајева. Само једном је тај број био испод 50. Колико тачно има новозаражених не знамо. На југу Србије имали смо свежа жаришта, а увели смо и међуградски саобраћај, што је ризичан потез. Постоји могућност да је неко из Лесковца отишао до Суботице и пренео заразу. Зато не смемо да дигнемо руке од поштовања противепидемијских мера.

Дакле, по вама ово није крај епидемије у Србији?

Ако се санирају жаришта, примењују мере и откривају сумњиви случајеви може да буде крај. Када број новооткривених случајева достигне нулу онда треба чекати 28 дана без иједног позитивног случаја да би могла да се одјави епидемија. Сигурно је да ћемо је, бар званично, имати до краја јуна. Мислим да у првој половини јуна број новооболелих неће бити већи од пет, ако не буде дошло до великих пропуста. Очекује се да у јулу и августу уопште не буде заражених или да се појави тек понеки спорадични случај. Да нису предузимане противепидемијске мере имали бисмо много већи број оболелих и умрлих.

Да ли мислите да су неке заштитне мере прерано укинуте?

Да, попут већ поменутог међуградског саобраћаја. Пожурило се с том одлуком. Бојим се да није добра одлука ни да се отворе границе тако брзо. Мислим да је то урађено, између осталог, да би они који живе у Црној Гори или Босни и Херцеговини, а који имају пријављени боравак на пример у Београду, дошли на гласање без тестирања и вратили се својим кућама.

Који су разлози таквих одлука?

Вероватно да народ осети неко олакшање. Али не треба заборавити да и политички чиниоци утичу на то. Одржаће се избори. Није споран тај 21. јун јер ће тада број оболелих бити нула или близу нуле, али треба обратити пажњу на предизборне активности које су у току. Требало је донети неки лекс специјалис и одложити изборе док се не смири епидемиолошка ситуација. Пошто до тога није дошло, онда је једино решење било брзо попуштање мера.

Хоће ли грађани моћи на одмор изван Србије ове године?

Хоће. Али боље је да летују у Србији јер се никад не зна да ли може да се погорша епидемиолошка ситуација у некој земљи па да уследи проблем с повратком у земљу. Ако човек одлучи да ипак оде у иностранство, боље је да пређе само једну границу. Преласком две границе се више ризикује.

Од петка више није потребно тестирање на ковид 19 када се путује у друге земље?

Речено је да је одлука донета зато што је ситуација мирна. Па, ако јесте, зашто је кварити? И да ли је мирна уз постојећа жаришта? Помињано је и да тест на ковид 19 није поуздан. Па чекајте, да ли је требало да прођу два месеца да схватимо да тестови нису поуздани? У старту се знало да вирус не може на почетку инкубације да се открије. То је свесни ризик у који се ишло. Откриће се болест код многих, али не код свих. Прво је речено да треба тестирање или изолација, а сада одједном не треба ништа. Изгледа да су у игри били политички, а не стручни разлози.

Мислите ли да су грађани били збуњени различитим изјавама чланова Кризног штаба за сузбијање ковида 19?

Контрадикторне изјаве су веома штетне. То је у великој мери нарушило ауторитет Кризног штаба. У оваквим ситуацијама стручњаци морају да говоре једним гласом. Ако се нека одлука донесе, с њом се излази у јавност и сви имају исти став. Не могу да се понашају као слободни стрелци. Јер онда народ буде збуњен па не прихвата ниједан савет. Најмање што се очекује у оваквој ситуацији јесте да Кризни штаб има свог портпарола који износи ставове, али је то овде изостало.

Јесте ли очекивали да вас позову да будете део тог штаба?

Нисам јер имам доста година и у пензији сам.

Да ли и даље мислите да је прво требало прогласити епидемију, па тек онда увести ванредно стање? Епидемиолог прим. др Предраг Кон је написао ових дана на друштвеним мрежама да бисмо без ванредног стања и могућности директних набавки могли да се „сликамо” и да ту лежи ваша највећа и суштинска заблуда.

Било је довољно само проглашење епидемије од већег епидемиолошког значаја, односно ванредне ситуације. На тај начин смо успешно сузбијали епидемију вариоле 1972. године. Тада је важио исти закон који нам је омогућавао и наметање забрана и директну набавку робе без тендера и других ограничења. Ванредно стање је сада једино омогућило да се, уз полицију, на улицама појави и војска и да се одложе избори.

Мислите ли да су направљене још неке грешке?

О грешкама ће бити речи на стручним скуповима кад све прође. Останимо на проблемима на које је и сам колега Кон указао. Није у почетку било заштитне опреме и тестова. Траљаво се кренуло. Уместо да се изолују новооболели, изоловани су читави сегменти популације, на пример сви старији од 65 година. То је била изнуђена мера. Такође, у почетку није било могуће добити епидемиолога телефоном, иако је саветовано да они који мисле да су болесни не иду по домовима здравља како се зараза не би преносила. Било их је мало, а притисак је био огроман. И лекари у здравственим установама нису били довољно обавештени ни опремљени.

Хоћете рећи да нисмо били добро припремљени?

Неприпремљени смо били за ванредне ситуације. СЗО је упозоравала да се очекује пандемија. Тада је требало обезбедити заштитну опрему, маске, рукавице... То нисмо урадили па смо јурили опрему наврат-нанос.

Колико су различити ставови о овој ситуацији пољуљали ваше пријатељство с др Предрагом Коном?

Нису уопште. Он је за низ ствари јавно рекао да сам био у праву. Ми настављамо да се дружимо упркос томе што различито размишљамо.

Да ли сте имали супротно мишљење и од др Срђе Јанковића, члана Кризног штаба, кога иначе стручна јавност доживљава као вашег штићеника?

Рекао сам му да ми се није допала његова изјава да су се здравствени радници заражавали ковидом 19 зато што су уморни скидали скафандере, па прљавим рукама додирнули лице. Заражавали су се зато јер нису имали у почетку заштитну опрему. И остале примедбе остављам за приватан разговор.

А шта сте замерили проф. др Бранимиру Несторовићу и проф. др Дарији Кисић Тепавчевић, који су најчешће били присутни у медијима?

С др Даријом сам се дописивао имејлом и више пута ми је захвалила на подршци коју сам давао штабу. Она је виђена као потенцијална министарка здравља у новој влади. Што се др Несторовића тиче, мислим да је он занимљив човек и увек лепо попричамо када се сретнемо. Али он даје шокантне изјаве, насупрот осталима. Небулозно је, рецимо, што је рекао како је његов деда прешао Албанију па зато сада он има јак имунитет.

Сукоб мишљења с др Даницом Грујичић

Јесте ли променили став да осиромашени уранијум којим је бомбардована Србија 1999. године није крив за већи број оболелих од рака? Ту имате потпуно различито мишљење од многих стручњака, међу којима је и неурохирург проф. др Даница Грујичић.

Слажем се с преко 99 одсто колега у свету. Она је директно измислила енормно повећање броја оболелих од рака. У науци се зна да уранијум није узрок рака. Јер да јесте, прво би скочио број оболелих у Пчињском округу. А тамо има најмање тумора. Не одобравам ни њене сумње у стране вакцине. Имам супротан став од њеног да је појава короне биолошки рат Американаца. Посебно је опасан њен став да смо ми генетски супериоран народ. Расна теорија је историјски прокажен поглед на свет који се сурово светио својим заговорницима.