Селфи са Ћирилом и Методијем

На „Ћириличној баштини” одржано предавање Анђелке Петровић о примени савремених информационих технологија у настави српског језика, уприличена и радионица калиграфије

Бајина Башта – Глагоља ли се ћирилица, откуд ђачки селфи са утемељивачима словенске писмености, а песма о буни против дахија на Википедији, каква покондиреност влада на друштвеним мрежама... Те и сличне теме отворило је друго вече „Ћириличне баштине” у Бајиној Башти занимљивим предавањем Анђелке Петровић, магистра науке о књижевности. Овај предмет она предаје у Математичкој гимназији у Београду, кажу занимљиво и иновативно, што је посебно примећено овог пролећа када на РТС-у држи наставу књижевности за средњошколце, уз похвале и од ђака и од њених колега.

Овде у вароши крај Дрине, где је одрасла и школовала се пре доласка у главни град, Анђелка је свој допринос манифестацији дала предавањем „Глагољате ли ћирилицу” говорећи о примени савремених информационих технологија у настави српског језика и књижевности, уз помоћ којих настава постаје прихватљивијѕ новим генерацијама. Ћирилица је важан део ове презентације, при чему професорка сматра нашом вредношћу и привилегијом што употребљавамо оба писма.

Селфи, интернет анимације и друге новотарије повезала је за ђаке Анђелка са Ћирилом и Методијем на свој начин:

– Лекцију о почецима словенске писмености и раду Ћирила и Методија обрадили смо уз анимације, јер деца 21. века најлакше уче оно што виде. Имали смо шест анимација са две фигурице које представљају Ћирила и Методија, уз причу како су они из Византије кренули у Велику Моравску, па како су њихови ученици направили ћирилицу. Целу лекцију смо претворили у низ филмића који трају до пет минута. Код увода у обраду лекције и анимирање ученика за ново градиво пало ми је на памет да би било лепо да они направе селфи са споменицима словенским просветитељима Ћирилу и Методију и српском просветитељу Доситеју, да у Београду пронађу ове споменике. Тај групни задатак ђаци су сјајно одрадили, имам прегршт њихових селфија с просветитељима. Добили смо и слику Методијеве гробнице у Риму јер се једно дете сетило да је ишло да је види, а девојчица која је управо била у Данској да би учествовала послала је селфи са Хансом Кристијаном Андерсоном – наводи Анђелка, додајући да је ова њена иницијатива прихваћена у наставном процесу, а да школа у којој ради негује сваку врсту иновативности.

Следећа је била Стеријина „Покондирена тиква”, тешко дело за младе и за читање и разумевање.

– Да би им приближила појам покондирености користила сам друштвене мреже. Пошто смо обрадили ово Стеријино дело, задала сам им да на „Фејсбуку”, „Инстаграму” и „Твитеру” проуче шта данас значи бити покондирен. Они су препознали ту појаву, приметивши да се на „Фејсбуку” и „Инстаграму” углавном налазе слике које су дотеране, сређене, где се нико не појављује у свом истинском виду, то су нереалне представе. А на „Твитеру” то је заклањање иза туђих мисли и цитата, избегавање да се сами изразимо, са жељом да се представимо паметнији него што јесмо. Тако су покондиреност ђаци врло лепо схватили – објашњава наша саговорница.

Анђелка и њени ученици посебно су се истакли направивши страницу на Википедији посвећену песми „Почетак буне против дахија”. Та епика, каже она, за ђаке је тешка пре свега због архаичног језика и временске удаљености.

– Правили смо ту страницу по свим стандардима светске Википедије, месец дана на томе радили. Помогла нам је у том процесу Викимедија Србије техничком подршком да би страница била објављена, стандарде смо задовољили и успели. Ту је и оригинална анимација наших ђака. За овакав приступ имам подршку просветних власти, мислим да је наше Министарство просвете врло заинтересовано за увођење савремених технологија у наставу – истиче Анђелка Петровић.

Друго вече „Ћириличне баштине” обележио је и јавни час калиграфије са радионицом за заинтересоване, и то на улици у шетачкој зони Бајине Баште, који је одржао уметник калиграф Душан Мишић.