Обиљежено 28 година од страдања Срба у Брадини код Коњица (ВИДЕО)

Светом архијерејском литургијом, парастосом невиним српским жртвама и полагањем вијенаца на спомен обиљежје у порти обновљене Цркве Вазнесења Господњег у Брадини код Коњица, обиљежено је 28 година од када су здружене муслиманско-хрватске снаге брутално ликвидирале 48 мјештана овог села. Вјерски обред предводио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.

Брадина надомак Коњица! Оаза мира, породичног и домаћинског живота све до кобног 25. маја 1992. године!

Од тада - синоним српског страдања, нестанка, бола и туге! Здружене муслиманско – хрватске војне и паравојне формације, њих више од 3.000, у небрањено насеље упале су у мајско предвечерје. И живот у Брадини трајно прекинуле! 48 мјештана звјерски ликвидирали.

Остале - жене, дјецу старце у коњичке логоре протјерали! Мирјани нису дозволили да тешко рањеном и премлаћеном супругу Недјељку помогне. Гледала је како га туку металном шипком. Дан касније пронашла га на згаришту породичног дома.

- Када сам дошла кући нашла сам супруга мртвог. Ту гдје смо га оставили, метак му је прошао кроз срце, глава била расјечена. Поред њега, видјела сам беживотна тјела још неколико лица - рекла је Мирјана Куљанин, супруга убијеног у Брадини.

И опет су Мирјану у логор одвели. У злогласну Мусалу. Дјецу седмогодишњег сина и петогодишњу кћерку у сабирни центар у мјесној школи. Тамновала је Мирјана мјесец дана. Изводили је злочинци на стријељање, па враћали. За то вријеме по згаришту спаљеног села скупљали су Брадињани убијене рођаке. И сахрањивали их у порти спаљене Цркве.

На мјесту масовне гробнице, данас спомен - обиљежје са 88 уклесаних имена - Куљанина, Глигоревића, Мркаја, Ђорђића, Драганића...

Страдалници које бездушни непријатељ није усмртио у првом налету, убијао је и касније.

Дјецу тек у живот закорачилу, старце у осмој деценији... 22 Срба уморили су злочинци у коњичким мучилиштима Мусала и Челебићи.

И "убили" су и Брадину! У њој, од пријератних око хиљаду Срба, старачке дане проводи тек двоје.

86-огодишња Милка – сироче и логораш Другог свјетског рата - голготу посљедњег, избјегла је само због тога што злокобног дана у Брадини није била. Но, као први повратник искусила је мирнодопску голготу.

У обновљеном храму, који се уздиже изнад затрвених огњишта и рушевина које су некада биле дом, тамјан замирише само једном годишње. И тада га надјача запара земље крвљу натопљене, сузе и јецаји...

Ипак епископ Димитрије, позвао је присутне да утјеху пронађу далеко од мржње.

- Мржња не изједа само оне које бисмо не дај Боже мрзили, него и нас саме. Тако су јеванђеље и Христова жртва али и овакви страшни догађаји увијек позив на једно распијеће наше савјести - истиче Димитрије, епископ захумско-херцеговачки и приморски.

А гдје је савјест других. Ако је зликовци и нису имали, зашто је нема ни правосуђе, питају из Удружења логораша.

- Чињеница је да нико није одговарао. Ми Срби једино можемо да се надамо у Бога и у вјеру да ће једног дана доћи правда на видјело и да ће злочинци који су ово урадили бити изведени пред лице правде - изјавио је Анђелко Носовић, предсједник Савеза логораша Републике Српске.

Пред сарајевским лицем "правде" скоро три деценије касније, води се кривични поступак против 13 оптужених злочинаца.

За годину колико суђење траје, сарајевски "праведници" успјели су да саслушају тек десет од најављених скоро 200 свједока.

И свако свједочење било је потресније од претходног о затирању српске Брадине.