Sve je više onih koji tvrde da je hrvatsko predsedavanje EU potpuni fijasko!

Još je mesec dana preostalo za hrvatsko predsedavanje Evropskom unijom, a sve je više onih koji tvrde da je reč o debaklu.

- Nakon poseta Evropske komisije Zagrebu, što je uobičajeno, probajte se setiti ijednog predloga, ijedne inicijative hrvatskog predsedništva. Nije ih bilo. Hrvatsko predsedanje biće - zaboravljeno tvrdi Joško Klisović, diplomat i član SDP-a, koji smatra da i deklaracija usvojena na zagrebačkom samitu nije donela ništa novo.

- Puno je slabija i od one sa solunskog samita 2003. godine, ne spominje se proširenje, samo razvodnjena fraza o evropskoj perspektivi.

Činjenica je da je hrvatsko predsedanje bilo u specifičnim okolnostima, jer se čelnici zemalja članica nisu sastajali, već su razgovarali putem video konferencija. Ali, sama Hrvatska, koja je po prvi puta predsedala Većem EU-a, nije poticala rasprave ključne za budućnost Evrope pa je portal Evropska gledišta zaključio da je reč o katastrofi. Zamera se Hrvatskoj što je ćutala na kršenje ljudskih prava u zemljama istočne Evrope, a za hrvatskog se premijera Andreja Plenkovića kaže da im a autoritarne tendencije.

Kada je reč o samom predsedavanju u Hrvatskoj se o tome gotovo i ne govori. Nije to ni predizborna tema za političke stranke, ako se izuzme samohvala koja dolazi iz redova HDZ-a. I za zemlje u regionu zagrebački samit bio je tema dana samo kada je održan, a već sledećeg su stizala razočaranja što nijednom reči nije spomenuto proširenje EU-a. Sve u svemu, hrvatsko predsedanje prolazi u znaku praznih tema, jer su i ključne dogovore o posledicama koronakrize postigli Angela Merkel i Emanuel Makron u izravnom razgovoru.

Nakon Hrvatske, sledi nemačko predsedanje i svi se nadaju da će jedna od najmoćnijih zemalja EU vratiti na dnevni red goruće teme za budućnost EU-a. Za Hrvatsku ostaje činjenica da je baš za vreme predsedanja donesena odluka o zabrani rada nedeljnom, čime se pridružila najkonzervativnijim zemaljama EU. Ostaju i ekonomske posledice, jer će prema prvim procenama oko 5000 ljudi ostati bez posla zbog zatvorenih prodavnica nedeljom.

Hrvatska nije uspela čak ni zemljotres u Zagrebu postavitiu kao jednu od važnih tema za vreme predsedanja, jer je grad ostavljen na milost i nemilost onih koji o njemu ne brinu, a o evropskim sredstvima za obnovu niko i ne razgovara.