Тесла засад остаје на Врачару

Музеј Николе Тесле у Крунској улици прешао у надлежност републике, а премијерка још не открива где ће бити пресељен. – Досад су две локације биле у игри: Термоелектрана „Снага и светлост” и здање бивше Главне железничке станице

Заоставштина једног од највећих српских научника Николе Тесле сада је и званично у рукама државе. Оснивачка права Музеја Николе Тесле из Крунске улице 51 одлуком владе прешла су са града Београда на Републику Србију.

У одлуци која је објављена у „Службеном гласнику” наводи се да назив и седиште Музеја, утврђени актима који важе на дан ступања на снагу ове одлуке, остају непромењени. У њој пише и да се средства за финансирање Музејa, за намене утврђене законом, обезбеђују из буџета републике, као и из других извора у складу са законом.

− Музеј Николе Тесле засад остаје у објекту у Крунској улици, радимо на концепту новог музеја, реч је о сложеном пројекту у који су укључени бројни стручњаци – кажу за „Политику” у кабинету премијерке Ане Брнабић, али не одговарају где ће музеј бити пресељен.

О потенцијалним локацијама за измештање музеја из зграде на Врачару лицитира се дуго, најпре је то била позиција на Дорћолу, здање Термоелектране „Снага и светлост”, а последња адреса од прошлог лета виђена за нови Теслин дом је здање бивше Главне железничке станице. Оно је према Просторном плану подручја посебне намене „Београда на води” предвиђено за музеј, а иза те зграде планирана је изградња галерије. 

Ивона Јевтић, директорка Музеја Никола Тесла, каже за наш лист да још није добила никакву званичну информацију о пресељењу музеја.

− О томе последњу реч дају влада и ресорно министарство и ми то чекамо. До тада музеј функционише, и даље смо најпосећенији будући да је поставка великана какав је Тесла изложена на свега 200 квадратних метара – истиче Јевтићева.

Како сада ствари стоји, на будућем Савском тргу на којем ће се наћи споменик оснивачу српске средњовековне државе Стефану Немањи могао би да буде и музеј научника светског гласа.

Први који је то јавно изјавио био је Јован Воркапић, директор Републичке дирекције за имовину, који је почетком године казао да ће „3.200 квадратних метара зграде Железничке станице бити посвећено нашем великану” и да се ради пројекат унутрашњег уређења објекта који ће бити намењен Теслином музеју. И други званичници истог су мишљења, али никада то јавно нису хтели да потврде уз ограду да је све на Влади Србије.

До прошлог лета Термоелектрана „Снага и светлост” фигурирала је као адреса на коју се сели Теслин музеј. Колико је та локација била готово решена ствар говори и то да је у време владе Александра Вучића формирана радна група за пројекат музеја са научноистраживачким центром.

Пре две године јавност је видела како би музеј на Дорћолу могао да изгледа. У међувремену, у ишчекивању коначне одлуке о судбини Теслиног музеја, град се води идејом да „Снагу и светлост” на Дорћолу трансформише у јавни објекат намењен културним делатностима и младим предузетницима из такозваних креативних индустрија. То, како је за наш лист почетком месеца казао Марко Стојчић, градски урбаниста, не искључује могућност да у том здању буде и музеј српског научника блиставог ума.

Стручну јавност копка то да ли ће и ако неће зашто не за тако важан пројекат попут новог Теслиног музеја бити расписан архитектонски конкурс, а многи су скептични када је реч о згради Главне железничке станице као новом седишту Теслине заоставштине. Јер, мишљење је струке, да здање на Савском тргу између осталог има просторна ограничења, а осим тога споменик је културе од великог значаја што значи да не може бити великог „поигравања” са реорганизацијом простора.