Први интервју хрватског амбасадора: Да односи Хрватске и Србије достигну ниво добросуседства

БЕОГРАД - Амбасадор Хрватске у Србији Хидајет, Хидо, Бишчевић, који је недавно ступио на ову дужност, истиче да ће његов приоритет бити рад на помаку узајамних односа две државе из садашње, како каже, де фацто стагнације, засењене обнављајућим политичким или медијским "букама".

Бишчевић такође у интервјуу Танјугу, првом за један српски медиј од преузимања дужности, истиче да током мандата у Србији неће заступати ниједну политичку "опцију", већ интересе Републике Хрватске.

Хрватски дипломата у писаном интервјуу наводи да је циљ да односи Хрватске и Србије достигну ниво добросуседства, равноправности, узајамног уважавања и немешања у унутрашње ствари две државе, и тако допринесу трајној стабилизацији овог дела Европе, уз објашњење да је у данашњим временима, како каже, "геополитичког комешања", за Хрватску посебно важно да простор југоисточне Еуропе буде укључен у евроинтеграције, што је једна од основних идеја водиља хрватског председавања Унијом.

"У том смислу, важно ће бити пратити, потицати и помагати, темељем властитих искустава, даље напредовање Србије ка Европској унији", истиче Бишчевић.

Дачић и Бишчевић: Интензивирати политички дијалог

Министар спољних послова Ивица Дачић примио је данас новоименованог амбасадора Хрватске у Србији Хидајета Бишчевића, а током разговора изражено је уверење да је у обостраном интересу да односи између две земље буду стабилни и садржајни, саопштило је Министарство.

Додаје се да су обе стране сагласне да је потребно интензивирати политички дијалог.

Дачић је пожелео хрватском амбасадору добродошлицу у Србију и успешан мандат, и изразио уверење да ће две земље, у наредном периоду, заједничким напорима успети да унапреде свеукупне билатералне односе.

Он је изразио спремност да се након завршетка пандемије реализује билатерална посета хрватског министра спољних и европских послова Србији, а разговарано је и о изазовима са којима су се Србија и Хрватска суочиле током борбе са пандемијом КОВИД-19.

Како се наводи, уз оцену да су обе земље спроведеним мерама успеле да се успешно изборе са пандемијом, констатовано је да је током кризе остварена успешна сарадња у погледу организације транспорта робе и преласка граничних прелаза и транзита грађана.

Као приоритете истиче и рад на, како наводи, наслеђеним отвореним питањима, међу којима издваја "бројне нерешене досије":

"Кад је реч о отвореним питањима, наследили смо многе 'нерешене досијее' и намеравам снажно деловати да се у таквој динамичнијој новој атмосфери и она реше, уз остало и зато да би и то помогло напредовању Србије ка Европској унији", каже Бишћевић.

Новопостављени амбасадор Хрватске у Србији на питање да ли чињеница да је на ову дипломатску позицију дошао као кандидат ХДЗ, у време кад је на функцију председника државе дошао Зоран Милановић, представник друге политичке опције, отвара могућност неких политичких недоумица, које се тичу његовог рада у Србији, одговара одречно.

"Мораћу појаснити - истина, за место Амбасадора предложила ме Влада премијера Пленковића, али и он и председник Милановић, па и готово сви на хрватској политичкој сцени знају да нисам члан ниједне странке. Деловао сам и делујем као дипломатски професионалац који нигде досад на амбасадорским и другим дужностима није, па неће ни у Србији, заступати 'опције', већ интересе Републике Хрватске. Дакле, нема ту места никаквим недоумицама", закључио је Бишћевић.

Оцењујући хрватско председавање ЕУ, које је протекло у специфичним околностима због пандемије корона вируса, као и резултате везане за земље Западног Балкана, те питање какву помоћ Србија може очекивати од Хрватске у правцу отварања нових поглавља, Бишчевић каже да је Хрватска успела потврдити и остварити све главне приоритете које је поставила преузимајући улогу Председавајућег ЕУ, те да је током председавања Хрватска доказала и своју посвећеност напредовању Србије у преговарачком процесу.

"Наша приврженост напредовању Србије у преговарачком процесу очитује се у енергичним активностима да до краја нашег председавања Србија отвори бар још једно поглавље и да се, буде ли могуће у овим околностима, одржи међувладина конференција", каже Бишћевић.

О томе је, наводи, разговарао са министарком за евроинтеграције Јадранком Јоксимовић.

Госпођа Јоксимовић је уз остао замолила , каже он, да пренесемо како је Србија реално спремна на отварање још неколико поглавља.

Он констатује да су, упркос изазовима који су пратили хрватско председавање ЕУ, процеси везани уз Западни Балкан настављени, чак би се, каже, усудио рећи - и помакнути с тачке дугогодишње стагнације.

"Враћање Западног Балкана у оснажени фокус Уније свакако је битан успех Хрватске", истиче он и додаје да је на Самиту у Загребу Унија, односно Европска комисија, преузела обавезу да припреми велики пакет финансијско-развојне помоћи земљама Западног Балкана.

Питања без одговора

Иначе, амбасадор није одговорио на Танјугова питања која су се односила на положај српске националне мањине у Хрватској и хрватске у Србији, на питање да ли види као препреку то што су његов избор за амбасадора у Београду медији пропратили наводима да је био један од најближих Туђманових људи ...

Бишчевић није одговорио ни на питање какву кампању очекује у Хрватској до избора који су расписани за 5. јули и како ће бити организовано гласање у Србији, а утиске о томе како му сада изгледа српска престоница, коју је претпостављамо као дугогодишњи новинар и дипломата посећивао, и како се осећа у Београду - такође овај пут није поделио са јавношћу.

На питање о заједничкој сарадњи на покретању економија у региону после пандемија корона вируса и шта Хрватска планира на том пољу када је реч о суседима, међу којима је и Србија, Бишчевић истиче да се спрема друго заседање Заједничке комисије за државну сарадњу, по завршетку избора у обе земље.

"На ширем плану, особито у светлу повећане незапослености због застоја регионалних економија, биће корисно размотрити заједничке инфраструктурне пројекте, који би осигурали и фондове Европске уније и вишеструко подстакли индустријску, прометну модернизацију ових простора. О томе сам већ разговарао са званичницима Србије и наишао на отвореност и спремност", каже он.

Бишћевић додаје да су земље нашег дела Европе претрпеле велике ударе и да ће мере опоравка у Хрватској бити у знатној мери фокусиране на реанимацију туристичког сектора, као значајног извора буџетских прихода, али и као привредној грани која за себе везује цели низ осталих сектора, од пољопривреде до промета.

На Танјугово питање да ли ће Амбасада Хрватске у Србији имати неке активности на промоцији туризма овде и да ли Хрватска уопште рачуна на туристе из Србије, Бишћевић одговара: "Наравно да рачуна и на туристе из Србије".

"Уосталом, долазили су и прошлих година, у растућем броју, баш као и сезонски радници у хотелијерству и угоститељству. Верујем да ћемо ускоро потписати и већ усаглашени заједнички Меморандум о сарадњи у области туризма. А Велепосланство ће, у договору с нашим Министарством туризма, ускоро покренути промотивне акције", каже он.