Folksvagen mora da nadoknadi štetu kupcima dizelaša sa lažiranim testovima

Nemački sud osudio je kompaniju Folksvagen da delimično nadoknadi štetu klijentu koji je kupio vozilo opremljeno nameštenim dizel motorom, u odluci koja će uticati na desetine hiljada postupaka pet godina posle izbijanja skandala o lažiranju testova zagađenja.

Opremajući svoja vozila softverom koji može da pokaže da su izduvni gasovi manje zagađujući nego što u stvari jesu, nemačka automobilska grupa je "svesno i sistematski varala vlasti tokom više godina" sa ciljem da stekne dobit, rekao je sudija Stefan Zajters.

Folksvagen će predložiti postizanje dogovora za rešenje dela od 60.000 pojedinačnih postupaka koji su u toku, navela je danas ta automobilska grupa u saopštenju.

Folksvagen je ujesen 2015. godine priznao da je 11 miliona svojih dizel vozila, od čega oko 600.000 u SAD, opremio softverom sposobnim da lažira rezultate testova zagađenja, u skandalu nazvanom Dizelgejt.

Sudije Nemačkog saveznog suda (BGH) smatraju da kupovina vozila opremljenog motorom sa lažiranim softverom predstavlja prekršaj po sebi, iako, što je bio argument Folksvagena, vozilo ostaje "upotrebljivo".

Ovo je prvi veći sudski poraz Folksvagena u Nemačkoj u skandalu koji je uveo nemačku automobilsku industriju u istorijsku krizu iz koje se još bori da izađe.

Sud se bavio slučajem 65-ogodišnjeg Herberta Gilberta koji je kupio polovni Folksvagen "šaran", dizel, 2014. godine, odnosno jedno od 11 miliona vozila za koje je proizvođač u septembru 2015. priznao da je postavio softver koji smanjuje prikaz emisija štetnih gasova.

Kada vrati vozilo Folksvagenu, klijent ima prava na delimičnu nadoknadu sume plaćene za kupovinu vozila, koja će biti umanjena za godine amortizacije.

Rešenje suda doneto je posle završetka grupne tužbe u Nemačkoj, slične grupnim tužbama u SAD kada se okupe stotine hiljada tužitelja.

Folksvagen će isplatiti najmanje 750 miliona evra u vidu nadoknade štete za 235.000 klijenata prema postignutom dogovoru. Skandal je tu firmu već koštao više od 30 milijardi dolara povlačenjem vozila i sudskim postupcima, pre svega u SAD.