Bumbari imaju trik da nateraju biljke da cvetaju ranije

Švajcarski naučnici otkrili su neobično ponašanje bumbara kojim podstiču cvetanje biljaka. Primećeno je da bumbari kada ne pronađu polen grickaju lišće biljaka koje još nisu u cvatu. Izgleda da "šteta" koju na taj način počine, zavara biljku i ona počne da cveta, ponekad i do 30 dana ranije nego što je to uobičajeno.

Švajcarski naučnici su u časopisu Sajens objavili da u laboratoriji nisu uspeli da ponove ovaj 'trik' bumbara s istim rezultatima. Bumbari su odlični oprašivači za useve poput rparadajza i borovnica i među prvim su pčelama koje se pojave svake godine kako bi svoj posao obavljali tokom čitave duge sezone.

Međutim, uprkos ključnoj ulozi koju imaju u oprašivanju, broj bumbara se, kao i mnogih drugih oprašivača, poslednjih decenija znatno smanjio.

Nedavna studija o klimatskim promenama pokazala je da sve više vrućih dana u Evropi i Severnoj Americi ubrzava njihovo izumiranje. Novo otkriće o bumbarima moglo bi da bude značajno za njihov dugoročni opstanak.

Švajcarski naučnici su ustanovili da biljke koje su oštetili bumbari cvetaju i 30 dana ranije od neoštećenih, a 25 dana ranije od onih koje su biolozi oštetili u laboratoriji. Otkrili su da pčele u nedostatku polena grickaju listove biljaka koje još nisu procvetale.

Profesorka Konsuelo de Mores, s odelenja za sisteme zaštite životne sredine pri Državnom tehnološkom institutu u Cirihu, koja je u laboratoriji proučavala ovaj fenomen, smatra da grickanjem pčele biljkama upućuju specifične znakove.

"Radi se verovatno o lučenju nekih sokova o čemu još ništa ne znamo, ali planiramo da istražimo", rekla je De Mores.

Ona i njene kolege su ustanovili da, kada ima polena, pčele ne oštećuju biljku. Pretpostavljaju i da bi biljke, a ne bumbari, u ovom procesu mogle imati glavnu ulogu. Za biljke koje zavise od oprašivanja ključno je da cvetaju kada su u blizini oprašivači poput bumbara.

Moguće je, kaže Mores, da su neke biljke razvile strategiju cvetanja u trenutku kada osete da pčele njihovu lišću nanose štetu.

"Fascinantno je koliko toga još ne znamo o organizmima za koje mislimo da ih dobro poznajemo. Neverovatno je to savršenstvo prirode u svim njenim oblicima", rekla je De Mores.