Vladali su SEDAM vekova: Ovo su ŠEST tajni prve ruske dinastije

Dinastija Rjurikoviča vladala je Rusijom do 1598. godine. Za to vreme konačno je formirana ruska država

Dinastija Rjurikoviča vladala je Rusijom do 1598. godine. Za to vreme konačno je formirana ruska država. Sedam vekova njihove vladavine obavijeno je mnogobrojnim tajnama. Predstavljamo vam šest tajni dinastije Rjurikovič.

1. DA LI JE POSTOJAO RJURIK?

Rjurikoviči su sigurno postojali, ali istoričari i dalje ne mogu da odgonetnu da li je postojao osnivač dinastije Rjurik. Ko je bio čovek koji je pozvan u Veliki Novgorod da preuzme kneževsku titulu i odakle je došao? Prvi put se njegovo ime pominje u „Povesti minulih leta“. Tamo se navodi da su istočni Sloveni 862. godine pozvali varjaga (Normana) Rjurika sa braćom da im bude knez. Ta godina se i uzima za osnivanje dinastije Rjurikoviča, koji su se prvo učvrstili u Novgorodu, a zatim su njegovi naslednici zauzeli i Kijev. Međutim, taj dokument je napisan dve godine posle tog događaja i u njemu ima dosta nejasnih mesta.

To je porodilo hipoteze o tome ko je bio Rjurik. Prva je takozvana normanska hipoteza: Rjurik i njegova braća bili su skandinavci, tj. vikinzi. Argument, koji govori u prilog tome – kod skandinavaca je postojalo ime Rjurik. Druga, slovenska teorija, koju su podržavali protivnici normandske teorije, ukazuje da su Rjurika nazivali predstavnikom kneževskog roda obodrita, zapadnoslovenskog plemenskog saveza. Postoje podaci da se jedno baltičko slovensko pleme, koje je živelo na teritoriji istorijske Pruske, nazivali Varjazima. Treća teorija glasi: Rjurik nije postojao. Osnivač dinastije Rjurikoviča potiče iz lokalnog stanovništva. On se istakao tokom borbe za vlast, dok su njegovi potomci u narednim vekovima, kako bi oplemenili svoje poreklo, naručili od autora „Povesti minulih leta“ istoriju o Rjuriku.

2. OSVETA OLGE

U jesen 945. godine Rjurikov sin, veliki kijevski knez Igor krenuo je da skupi porez od plemena Drevljana. Tokom skupljanja poreza, vojska je vršila nasilje nad lokalnim stanovništvom. Knez je tamo i našao svoju smrt – Drevljani su ga ubili.

Prema predanju, Igorova udovica, kneginja Olga, žestoko se osvetila Drevljanima. Ona je pobila sve njihove vođe, pretukla mnogo naroda, spalila grad Iskorostenj i nametnula veliki porez. Kneginja Olga je uz podršku družine i bojara Igora počela da upravlja Rusijom, sve dok nije stasao mali Svjatoslav, sin Igora.

3. OD BLUDNIKA DO SVECA

Veliki kijevski knez Vladimir – čovek koji je pokrstio Rusiju - do krštenja je bio poznat kao „veliki bludnik“, koji je imao nekoliko stotina naložnica u Kijevu. Pored toga, imao je i nekoliko zvaničnih paganskih brakova, između ostalog i sa Čehinjom i Bugarkom. Vladimir je udovicu svog brata Jaropolka, grčke monahinje, pretvorio u svoju naložnicu. Uskoro mu je ona i rodila sina Svjatopolka koji se smatrao „od dva oca“. Vladimir ga je gledao kao svog naslednika, dok je Svjatopolk, prema nekim podacima, smatrao da je njegov otac Jaropolk, a da je Vladimir uzurpator.

Nakon krštenja, Vladimir se još dva puta ženio – vizantijskom princezom Anom i nepoznatom ženom.

Vladimir je imao 13 sinova od različitih žena i najmanje 10 ćerki.

Depositphotos

4. BRATOUBICA

Nedugo do smrti Vladimira, gore pomenuti Svjatopolk nalazio se u Kijevu u zatvoru, zbog pobune protiv Vladimira. Knez je imao plan da presto zavešta svom ljubimcu Borisu.

Nakon smrti Vladimira 15. jula 1015. godine, Svjatopolk je bio bliže Kijevu nego braća, izašao je na slobodu i bez većih poteškoća stupio na presto: podržao ga je i narod i plemstvo.

Tokom godinu dana svoje vladavine ubijena su trojica njegove polubraće - Boris, Gleb i Svjatoslav. Istorijski izvori optužuju Svjatopolka za organizaciju ubistva Borisa i Gleba koji su kasnije proglašeni za svece. On je ubijen tokom begstva u Mađarsku.

5. DA LI JE UMRO PRIRODNOM SMRĆU ILI JE OTROVAN?

Analiza posmrtnih ostataka Ivana Groznog pokazala je da poslednjih šest godina života Ivan Grozni nije mogao hodati, jer su se kod njega razvili osteofiti (izrasline na koštanom tkivu). Nepokretnost i nezdravi način života uticali su na to da je 50-godišnji car izgledao kao starac. Pored podataka o tome da je car umro 18. marta usled pogoršanja zdravstvenog stanja, postoje i glasine o ubistvu Ivana Groznog. Letopisac iz 17. veka beleži da su cara otrovali najbliži ljudi. Prema nekim svedočenjima, Boris Godunov i Bogdan Beljski otrovali su cara. Holanđanin Isak Masa pisao je da je Beljski stavio otrov u carev lek.

Iako je verzija o tome da je Ivan Grozni odbačena 1963. godine, glavni arheolog Kremlja Tatjana Panova i istraživač Elena Aleksandrovska smatraju da je Ivan Grozni otrovan „koktelom“ arsena i žive.

Ivan Grozni, Depositphotos

6. RANIO SE NOŽEM?

Ostala je nerešena i misterija oko smrti sina Ivana Groznog, carevića Dmitrija. Zvanično nije mogao pretendovati na presto, jer je bio sin šeste žene Ivana Groznog, a crkva je priznavala samo tri braka. Dmitrij je umro za vreme vladavine svog starijeg brata Fjodora. Dugo je spekulisano da je Boris Godunov organizovao atentat na carevića Dmitrija.

Međutim, postoji i drugačija verzija priče, prema kojoj je carević stradao dok se igrao noževim sa svojim vršnjacima. Tokom igre je doživeo napad, sličan epileptičnom napadu, usled čega je pao na nož koji je držao u rukama i od toga stradao. Brat carice Marije Nagine, koji je trebalo da pazi carevića, uplašio se da će biti kažnjen za nepažnju, te je optužio nekoliko ljudi da su ubili Dmitrija.

rs.sputniknews.com