Три генерације хармоникаша из Стапара негују љубав према музици

СТАПАР - Музичка породица Лукић из Стапара трећу генерацију негује љубав према хармоници. За три Брце из Стапара надалеко се чуло и зна, а како каже стара изрека да "ивер не пада далеко од кладе", тако су и наследници ген хармоникаша понели од оца и деде Саве Лукића, чувеног хармоникаша из срца Бачке.

Више од пола века уз хармонику, а за то време безброј непроспаваних ноћи и скоро 3.000 свадби, весеља и испраћаја у војску за Саву Лукића Брцу из Стапара су сећањања која не бледе. Са 15 година је узео хармонику у руке  и данас овом времешнику прсти мајсторски играју по "дугметари", у осмој деценији живота.

Криза је било разних, али у свим тим временима није изостало хармонике за рођења, венчања, испраћаје...

"Оно како је било некада, а како је данас на свадбама, то се не може упоредити. Свадбе су онда биле по кућама, собама и шаторима, а сада тога више нема. Били су тада другачији и обичаји, а свадбе по два или три дана, све са запрежним колима и коњима, било је све другачије, а људи су били опуштенији. Свирало се по два или три дана, било је то напорно за нас музичаре, али издржало се. На пример, свадба почне у суботу ујутро, а ја дођем кући у понедељак послеподне...", наводи Сава Лукић – Брца, хармоникаш из Стапара.

Сава је таленат пренео на сина Милорада и унука Јована. Током ванредног стања свирали су уживо на друштвеној мрежи, а за то време их је пратило, кажу, око 70.000 људи.

"Ко год да нам је писао у порукама рекао је да смо му олакшали време код куће, да смо им разгалили душу. Свирамо где год нас позову. Када сам почињао свирати, свирао сам са оцем, сада је син сазрео, па идем на свирке са њим. Од малих ногу сам растао уз хармонику, ушло ми је у крв и заволео сам је, а то сам пренео на сина Јована. Ми се придржавамо старих народних песама које су се певале пре 50 година, а певају се и данас. Нисмо погрешили око репертоара, евергрин музика", каже Милорад Лукић – Брца, хармоникаш из Стапара.

"Када сам завршио основну школу нисам желео да упишем средњу, па сам једну годину паузирао зато што сам хтео само да свирам и идем са татом и дедом, што би ми музичари рекли, да тезгарим. Завршио сам ипак средњу школу, али сам се на музику фокусирао и живим од тога. Трудимо се да у овом времену испратимо данашњи мелос. Преко интернета, када смо уживо свирали за време ванредног стања, гледало нас је око 70.000 људи за месец дана, од Аустралије до Америке преко Европе. Све што су нам писали у коментарима гледали смо да испоштујемо и сваког да поздравимо", истиче Јован Лукић, најмлађи Брца из Стапара, хармоникаш.

Надамо се да ће код Лукића бити и четврта генерација хармоникаша.

Хармоника је кажу Брце начин живота. Посебни су моменти када се свира за своју душу, а то је оно што не може да се плати.