I na Kopaoniku se nekada govorilo na bugarskom? Skandalozna knjiga Bugarske akademije nauka, drsko svojataju srpski jezik!

Dr Remetić: Pridružili se pretenzijama Hrvata, Crnogoraca...

NAJNOVIJI potez Bugarske akademije nauka u službi je podsećanja na staru, Vukovom rukom zabeleženu, srpsku narodnu poslovicu da vuk dlaku menja ali ćud nikada. Ovo nije prvi put da se tako nešto događa, i Bugari nisu jedini koji imaju pretenzije na srpski jezik.

Ovako lingvisti komentarišu potez Bugarske akademije nauka koja je izdala knjigu u kojoj sa govori o bugarskom korenu govora u krajevima od Dunava do Đevđelije i od Kopaonika do Timoka, Pčinja i Ohrida, što predstavlja direktnu pretenziju na srpski jezički prostor. Na ovo je upozorilo srpsko udruženje iz Skoplja "Spona", koje se obratilo Odboru za standardizaciju srpskog jezika SANU apelom da pomogne u zaštiti srpskog jezika i identiteta na tim prostorima.

- Nisu Bugari jedini, a oni to rade u kontinuitetu bez obzira na to u kakvim su političkim odnosima naše države - kaže za "Novosti" dr Sreto Tanasić, predsednik ovog odbora.

A dr Slobodan Remetić, čija je uža oblast izučavanje dijalekata, pojašnjava da najveći deo srpske teritorije koju Bugari poslovično prisvajaju pripada prizrensko-timočkoj dijalekatskoj oblasti, govorima koji su se razvili iz najistočnije grupe štokavskih govora.

Koliko su bugarske pretenzije neutemeljene Remetić ilustruje dvama detaljima, pa kaže da oblast Kopaonika čuva jezičke vrednosti sasvim strane bugarskom jeziku. Drugi primer je, ističe, to što je u mrežu Srpskog dijalektološkog atlasa uključeno sedam sela iz Severne Makedonije u kojima se uz srpski jezik i srpsku nacionalnu pripadnost, iskazanu na poslednjem popisu stanovništa, nosi srpska šajkača, slave krsna slava i Sveti Sava.

- Bugari ovo čine odavno, a ponovo su se, posle izvesnog zastoja, razmahali - upozorava Remetić. - Oni poslovično svojataju celu prizrensko-timočku, dakle srpsku jednoakcenatsku dijalekatsku oblast, prelazeći ponekad i preko Morave, a jedan detalj posebno opominje. Godine 2001. Institut za bugarski jezik Bugarske akademije nauka, uz finansijsku podršku Fondacije "Soroš", objavljuje Bugarski dijalekatski atlas u koji nisu uključeni govori prizrensko-južnomoravskog dijalekta sa područja Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. Vranje - da, Prizren - ne, a reč je o istom govornom tipu.

Remetić naglašava da Bugari nisu jedini koji atakuju na srpski jezik.

- Neki su prisvojili ono što im je bilo potrebno da postanu "svoji" - ističe naš sagovornik. - To što se desilo sa srpskim književnim jezikom predstavlja raritet u planetarnim okvirima. Na prostoru između Bugarske i Makedonije, na istoku, i Slovenije, na zapadu, danas, po rečima stranih lingvista, imamo jedan "lingvistički" i više "političkih" jezika. Preimenovanjem jezika koji je, za potrebe srpskog naroda i njegove kulture, polovinom 19. veka kodifikovao Vuk Karadžić, dobijeni su tzv. bosanski i takozvani crnogorski jezik.

Juriša se, ističe Remetić, na sve srpsko:

Prisvaja se srpska pisana i usmena baština, falsifikatima se od srpskog brzopisa, koji je na bosanski dvor iz Srbije preneo Tvrtko Kotromanić, stvara i tobožnja "bosančica" i mnogo toga sličnog i još goreg. Kada je o jeziku i "jezicima" reč, na isti tas, po merilima struke, sa tzv. bosanskim i crnogorskim ide i hrvatski književni jezik, nastao, kako je to govorio lingvista Pavle Ivić, "najjačim političkim potezom koji je građanski Zagreb ikad povukao", odnosno prihvatanjem vukovskog tipa jezika.

ZAKON O JEZIKU JOŠ NA ČEKANjU

Dugo čekamo da u zvaničnu proceduru uđe davno pripremljeni nacrt Zakona o upotrebi jezika i pisma, čekamo i najavljenu Deklaraciju o opstanku srpskog naroda, gde bi jeziku i pismu trebalo da pripadne važno mesto - kaže dr Remetić. - Nedavno su resorna ministarstva Srbije i Srpske potpisala Povelju o srpskom kulturnom prostoru. Nadamo se i jedinstvenom bukvaru za svu srpsku decu, ali sve nekako ide mnogo sporo, ili uopšte ne ide.