Zdravlje, hrana i dug život: Tajni sastojci za duži život

Svega šačica gradića na svetu ima stanovnike izuzetne dugovečnosti. Šta je to u vezi sa načinom života u njima što može da poveća naše šanse da doživimo stotu?

Jedan je grad okružen tropskom šumom i plažama popularnim među surferima, dva su krševita ostrva u tirkiznima vodama Mediterana, četvrti se nalazi na repu japanskog arhipelaga, dok je poslednji gradić u Kaliforniji a ime mu znači „prelepo brdo“.

Na prvi pogled, ne izgleda da ima previše veza između ovih pet lokacija – Nikoja u Kostariki, Sardinija u Italiji, Ikarija u Grčkoj, Okinava u Japanu i Lomda Linda u Kaliforniji.

Raspršene su po različitim kucima sveta i ne bi mogli da izgledaju drugačije.

• Superhrana koja produžava život
• Može da vam skrati život i naškodi zdravlju: Šta je ultra-prerađena hrana
• Redovno vežbanje dobro za mentalno zdravlje

Ali ako neko želi da živi dugim i zdravim životom, ovo su verovatno pet najboljih mesta na kojima biste mogli da se rodite.

To su takozvane Plave zone, gde su šanse ljudi da dožive stotu deset puta veće od američkog proseka.

Izraz „Plava zona“ potekao je od italijanskog epidemiologa Đanija Pesa i belgijskog demografa Mišela Pulena, koji su istraživali stopu smrtnosti na Sardiniji.

Obeležavajući visoku dugovečnost plavom bojom ranih 2000-tih, oni su otkrili grozd izrazito visokog životnog veka u pokrajini Nuoro na tom ostrvu.

Radeći sa američkim novinarem Denom Betnerom, od tada su identifikovali šačicu drugih oblasti širom sveta – što je bio rad koji je 2008. godine izrodio bestseler knjigu na ovu temu.

Narednih 12 godina, mnogi naučnici nastavljali su istraživanje Plavih zona, sa mnogim intrigantnim hipotezama o tome šta bi moglo da objasni dugovečnost u tim oblastima.

Lutrija životnog veka

Pogledajmo prvo pobliže opšte obrasce. Kako je Betner objasnio u svojoj originalnoj knjizi, načini života ljudi u svim Plavim zonama imaju određene zajedničke karakteristike.

Prva je ishrana. Naročito u prošlosti, mnogi ljudi u Plavim zonama obično su jeli umereno. Na Okinavi, na primer, stariji ljudi slede drevno pravilo „Hara hači bu“ – jesti samo dok želudac nije 80 odsto pun.

Prema naučnim studijama, to znači oko 10 odsto kalorija manje nego što su aktuelne preporuke za prosečnu odraslu osobu.

I čini se da to usporava starenje.

Dugoročne studije na životinjama koje je sprovela Rozalin Anderson, koja istražuje metabolizam i starenje na Univerzitetu u Viskonsinu, pokazala je da makaki majmuni slede sličan režim ishrane „ograničen u kalorijama“ i oni imaju izrazito manji rizik od bolesti povezanih sa satrenjem kao što su rak, dijabetes i srčane bolesti.

Oni čak izgledaju mlađe – krznu makakija trebalo je duže vremena da posedi, na primer.

• Da li se crveno meso na velika vrata vraća u jelovnik
• Super hrana budućnosti: Pet jela koja su dobra za vas i za planetu

Ne razumemo još do kraja mehanizam koji stoji iza ovih efekata, mada ograničavanje kalorija deluje kao da smanjuje nagomilavanje toksičnih slobodnih radikala koji su obično posledica našeg metabolizma i koju mogu da oštete naše ćelije.

Neki naučnici tvrde da telo takođe doživljava smanjeni unos kalorija kao veoma blagi stres, što preusmerava njegovu signalizaciju na to da se usredredi na održavanje ćelija – umesto, na primer, na stvaranje novog tkiva.

Prema Didahaliju Govindaradžu, genetičaru sa Harvarda u Bostonu, u Masečusetsu, to smanjuje rizik od formiranja štetnih mutacija u našoj DNK, što bi moglo da dovede do bolesti kao što su rak.

„Čini se da ograničavanje kalorija smanjuje oštećivanje DNK i unapređuje popravku DNK“, kaže on.

„A integritet genoma izgleda kao redovna karakteristika među stogodišnjacima.“

Osim što je prilično oskudna, ishrana u Plavim zonama uglavnom se zasniva na bilju, što može da doprinese boljem zdravlju srca.

Duhovna veza

Pored njihovih navika u ishrani, od jednake važnosti su društveni životi koje vode stogodišnjaci: ljudi u Plavim zonama obično žive u visoko integrisanim zajednicama.

Sada je opšteprihvaćeno da osećaj društvene povezanosti pomaže pri smanjenju efekata stresa, dok odgovornost održavanja tih prijateljstava podstiče širu mentalnu i fizičku aktivnost.

U jednoj meta-analizi, Džulijana Holt-Lunštat, psihološkinja sa Univerziteta Brigam Jang, u Provou, u Juti, otkrila je da je kvalitet naših veza jednako važan po naše zdravlje kao vežba ili ishrana.

Religija nudi jedan važan izvor društvene povezanosti u Plavim zonama. Ljudi iz Loma Linde su uglavnom adventisti sedmog dana, na primer, dok su Nikojanci i Sardinijci katolici, Ikarijanci grčki pravoslavci, a na Okinavi meštani neguju religiju Rjukjuan.

Pišući studiju za Američki časopis medicine načina života, Betner je opisao kako su svi sem petoro od 263 stogodišnjaka iz Plavih zona koje je intervjuisao bili deo nekakve duhovne zajednice.

Uz društvenu povezanost koju može da pruži, religijska praksa nudi i osećaj smisla u životu i pruža utehu tokom nevolje, što se smatra da zajednički dodaje između jedne do pet godina na životni vek vernika.

To su loše vesti za ateiste, naravno, ali ima drugih načina na koje bi ljudi koji nisu vernici mogli da izvlače iste koristi.

Neki gradovi već imaju sekularne grupacije koje pružaju vreme za kontemplaciju, meditaciju i društvenu podršku od srodnih pojedinaca, što bi, makar u teoriji, trebalo da ima mnoge od istih efekata produžetka života bez verovanja u božansku intervenciju.

Strahopoštovanje koje osećamo prema prirodi takođe bi moglo da ima slične pozitivne efekte.

• Kako biti fizički aktivan tokom izolacije – nije teško, verujte
• Pevanje može da bude lek za telo i dušu

Vreme je za šolju?

Pored ovih opštih sličnosti između različitih Plavih zona, neke od njihovih jedinstvenih obeležja takođe nam mogu pružiti neki nagoveštaj tajne izuzetne dugovečnosti.

Kad su u pitanju specifični elementi ishrane, na primer, zanimljivo je istaći da je na grčkom ostrvu Ikarija stanovništvo poznato po tome da pije nekoliko šolja čaja i kafe dnevno, a čini se da je to povezano sa smanjenjem kardiovaskularnih bolesti u toj oblasti.

Ovaj nalaz čini se da se uklapa u longitudinalne studije sa drugih mesta koje pokazuju da nekoliko šolja ovih toplih napitaka dnevno može da smanji rizik od problema kao što su kardiovaskularne bolesti.

To bi moglo da bude zbog činjenice da sadrže mnoge mikronutrijente, kao što su magnezijum, kalijum, nijacin i vitamin E, koji deluju kao antioksidanti, čisteći toksične slobodne radikale koji bi mogli da stoje iza mnogih bolesti.

Grčka kafa – spremljena kuvanjem sitno samlevene kafe u visokoj, uskoj džezvi – smatra se posebno dobrom za telo budući da oslobađa polifenole, poznate kao hlorogene kiseline, koje smanjuju zapaljenske procese u čitavom telu.

Zapaljenja doprinose mnogim bolestima vezanim za starenje, kao što je povećanje rasta ugrušaka u vašim arterijama koji dovode do srčanih i moždanih udara, tako da redovno konzumiranje antizapaljenskih polifenola kao što su hlorogene kiseline moglo bi da smanji ta oštećenja.

Ovi napici vezuju se i za niži rizik od dijabetesa tipa 2. Raznim putevima, jedinjenja koja imaju antizapaljenska i antioksidantska svojstva – kao što su hlorogene kiseline – čini se da stabilizuju nivo šećera u našoj krvi, regulišući trošenje energije u našim ćelijama i sprečavajući ih da razviju rezistenciju na insulin – što je najava dijabetesa.

„On podstiče korisnu razgradnju glukoze“, kaže Kristina Krisohou sa Univerziteta u Atini, u Grčkoj, koja je vodeća autorke studije o kardiovaskularnim bolestima na Ikariji.

Napici sa kofeinom svakako nisu zagarantovani eliksir života. Ali u kombinaciji sa umerenom ishranom sa malo kalorija, mogli bi da doprinesu dužem i zdravijem bivstvovanju.

Kao i hrana na Okinavi i Sardiniji, ishrana na Ikariji izrazito je oskudna u mesu, a bogata svežim voćem i povrćem.

„Oni čak ni ne jedu tako mnogo ribe kao što biste očekivali od ljudi koji žive na ostrvu“, kaže Krisohou.

Gorko-slatka rešenja

Na sličan način, izuzetna dugovečnost stanovnika Okinave dovela je do interesovanja za dva od njegovih najčešćih sastojaka: slatki krompir i gorku lubenicu – koji bi mogli da sadrže svojstva za produžavanje života.

Iako je pirinač uobičajeni ugljeni hidrat u većem delu Japana, slatki krompir je odavno najčešći ugljeni hidrat na Okinavi, još otkako je prvi put donesen u 17. veku.

Za razliku od hrane kao što je beli hleb, on ima nizak glikemijski indeks, što znači da se njegova energija sporo oslobađa u krvotok.

Takođe je pun hranljivih materija kao što su vitamin A, C i E: antioksidanati koji mogu da počiste štetne slobodne radikale i koji takođe smanjuju zapaljenske procese.

Sadržaj kalijuma u slatkom krompiru pomaže smanjenje krvnog pritiska. On takođe ima mnogo vlakana, ključnih za zdrav mikrobiom creva i malo holesterola i zasićenih masti, što bi sve zajedno trebalo da smanji rizik od hroničnih bolesti.

Gorka lubenica, s druge strane, izgleda pomalo kao čvornovati krastavac, sa ukusom pomalo kao crni čaj.

Koristi se za mnoštvo jela – od salata preko tempure do voćnih sokova.

Poput grčke kafe koja se pije na Ikariji, sadrži jedinjenja koja bi mogla da stabilizuju potrošnju glukoze i metabolizam, smanjujući rizik od insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.

Moglo bi da bude još mnogo više primera u godinama koje su pred nama.

Morski organizmi puni hranljivih materija kao što su morska trava i alge – koje se konzumiraju na Okinavi – takođe privlače sve veće interesovanje zbog njihovog potencijala da, na primer, odbiju bolesti vezane za starenje.

• Kada počinje starost: Odgovor zavisi od toga gde živite
• Fascinantna tajna istorija čaja

Krajolik koji život znači

Manje istražena, ali jednako fascinantna jeste mogućnost da samo mesto na kom žive ovi ljudi može da sadrži neke odgovore na pitanje o njihovoj izuzetnoj dugovečnosti.

Sardinijska Plava zona, na primer, leži na izrazito planinskom i nezamislivo predivnom predelu ostrva – često zvanom Selvaggio Blu (Plava divljina), što treba da opiše neravan teren koji se prostire od obale.

Većina stogodišnjaka na Sardiniji su bili farmeri, što je Pesa i Pulena navelo na razmišljanje da su strme kosine povećale fizičku aktivnosti njihovih ionako zahtevnih svakodnevnih života.

Oni su praktično bili sportisti zahvaljujući prirodnom okruženju i tradicionalnom načinu života.

Selo za tajnom za dugi život

Širom Egeja, Krisohou je bila intrigirana prisustvom niskog ali primetnog nivoa radioaktivnosti u Plavoj zoni na Ikariji.

Ovo ostrvo praktično je podeljeno na dve geološki jasno prepoznatljive zone: istok, sačinjen od sedimentnih metamorfičkih stena, i zapad, koji leži na koritu od granita koji ispušta radioaktivni radon u svoje slavne izvore.

Neverovatno, ali dugovečnost stanovništva čini se da je najveća u tim blago radioaktivnim oblastima, dok ljudi na istoku imaju neznatno niži životni vek. Ti izvori na zapadu ostrva čak, prema meštanima, proizvode „besmrtnu vodu“.

Ovo bi mogla da bude puka koincidencija, ali Krisohou se poziva na jedno istraživanje u SAD-u, koje je pronašlo istu zbunjujuću korelaciju između niskog nivoa radijacije životne sredine i dugovečnosti.

„Države Stenovitih planina, na primer, imaju nižu stopu smrtnosti od raka u odnosu na Zalivske države“, kaže Krisohou – a opet je pozadinska radijacija u Ajdahou, Koloradu i Novom Meksiku oko tri puta veća od prirodne pozadinske radijacije u Luizijani, Misisipiju i Alabami.

Nekoliko studija na životinjama takođe je pokazalo da vrlo niska doza radijacije može da dovede do antizapaljenske reakcije i oporavljanja DNK – verovatno na isti način na koji mali ali koristan stres kalorijskog ograničenja može da izazove rad odbrambenih mehanizama u okviru ćelija.

Za sada, ovo otkriće ostaje kuriozitet. Moralo bi mnogo više studija da potvrdi da ovi obrasci ne mogu biti objašnjeni drugim faktorima i njihovim potencijalnim mehanizmima;

Krisohou svakako ne sugeriše da bi radioaktivne tečnosti mogle biti nedostižni eliksir mladosti.

„Prilično je opasno očekivati da je radioaktivnost dobra po vaše zdravlje“, priznaje ona.

Načelo umerenosti

Izuzetna dugovečnost iz Plavih zona očigledno ne može da se svede na jedan magični sastojak, već je kombinacija mnogih faktora – od kojih su neki zajednički za ove oblasti a neki su jedinstveni za svako pojedinačno mesto.

I dok to možda nije toliko uzbudljivo kao što bi bilo otkriće čudotvornog eliksira protiv starenja ili nekakve superhrane, svakako postoji mnogo načina na koje možemo da naučimo nešto na osnovu ovih otkrića.

Umereno hranjenje sa mnogo voća i povrća, mnogo vežbe, pijenje kafe i čaja, i pronalaženje mesta za duševni mir – bilo da je to crkva ili duga planinska šetnja – to su stvari koje i mi možemo da uvedemo u naše svakodnevne živote.

*Dejvid Robson je autor knjige Zamka inteligencije, koja istražuje zašto se pametni ljudi ponašaju glupo i načine na koji možemo da donosimo mudrije odluke. On je @d_a_robson na Tviteru.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Učlani se

Povezani tekstovi: