Izvještaj o radu pravosuđa: Najviše uslovnih kazni za lopove i dilere

BANJALUKA, SARAJEVO - Od svih uslovnih kazni koje su tokom prošle godine izricali sudovi u BiH najviše ih se odnosilo na krivična djela posjedovanje, prodaja i omogućavanje uživanje droga, te krađe i teške krađe.

Navedeno je to u godišnjem izvještaju za 2019. godinu Visokog sudskog i tužilačkog savjeta (VSTS) BiH.

Osim za optužene dilere i lopove, uslovne kazne tokom prošle godine izricane su i  za ugrožavanje javnog saobraćaja, nanošenje povreda, nasilje u porodici, te oštećenje tuđe stvari.

Ova vrsta kazni izricana je i za krivotvorenje isprava, ugrožavanje sigurnosti, šumske krađe, nasilničko ponašanje, nedozvoljeno držanje oružja i tako dalje.

U izvještaju VSTS-a je precizirano da su u 2019. godini u 65 odsto osuđujućih presuda izrečene uslovne presude.

"U 21 odsto osuđujućih presuda izrečena je kazna zatvora i u 14 odsto osuđujućih presuda izrečena je novčana kazna", naveli su iz VSTS BiH.

I podaci kojima raspolažu tužilaštva pokazuju da se uslovne kazne često izriču.

"Tokom 2019. godine Tužilaštvo je izdejstvovalo ukupno 1.323 osuđujuće presude. Od toga, u 300 presuda izrečena je zatvorska kazna, u 999 uslovna osuda, u 20 novčana kazna, a u četiri sudska opomena", naveli su iz Kantonalnog tužilaštva Kantona Sarajevo te dodali da u konačnici to znači da je udio osuđujućih presuda u kojima je izrečena uslovna osuda 75,51 odsto.

Podatak da je od svih osuđujućih presuda u 65 odsto izrečena uslovna kazna advokati tumače tvrdnjom da sudije biraju predmete kojim će se baviti.

"Sudije uzimaju lakše predmete u rad. Kod težih krivičnih djela nema zakonskih uslova da se izrekne uslovna kazna. Sve te uslovne osude odnose se na lakša krivična djela, poput saobraćajnih nezgoda, šumske krađe, neke sitnije krađe i tako dalje", rekao je za "Nezavisne" Mirko Dabić, banjalučki advokat.

Prema njegovim riječima, procenat od 65 odsto, koji pokazuje učestalost izricanja uslovnih kazni, nije pravi pokazatelj kaznene politike u BiH.

"Sudovi idu linijom manjeg otpora. Lakše je normu ostvariti radom na sitnim krivičnim djelima nego na težim, kada suđenje obuhvata, recimo, deset pretresa i nikad da dođe kraj. Složeniji predmeti se vrlo malo rade po sudovima, ne zakazuju se jer zahtijevaju veliki posao", naveo je Dabić.

Iz VSTS-a ističu da je prošle godine za dva odsto smanjen procent osuđujućih presuda sa izrečenom uslovnom presudom.

"Istovremeno je broj osuđujućih presuda sa izrečenom kaznom zatvora, kao i osuđujućih presuda sa izrečenom novčanom kaznom povećan za po jedan odsto u odnosu na prethodnu godinu", precizirali su iz VSTS BiH.

Osuđujuće presude

65% uslovne kazne

21% zatvorske kazne

14% novčane kazne