Сафет Сушић за Журнал: Распала би се Југославија и да смо били прваци света

Легенда Сарајева и Пари сен Жермена памти утакмице против Гаучоса на светским првенствима 1990. и 2014.

Од брдовитог Балкана до модрог Ламанша име Сафета Сушића изговарало се са дужним поштовањем и респектом.

За пријатеље и саиграче једноставно Папе, био је уметник с лоптом какви су могли ретко да се сретну на европском континенту осамдесетих година прошлог века.

Имао је бразилску чаролију у ногама. Доказао је то у Сарајеву, у које је 1972. стигао као 18-годишњак из родних Завидовића, касније прешао, и “оверио” мајсторство у Пари Сен Жермену.

Играчку каријеру је завршио 1992. године у француској Црвеној звезди (Ред стар из Сент Оуена). У дресу репрезентације Југославије одиграо је 54 утакмице и постигао 21 гол.

На страницама Спортског Журнала Милан Лане Јовановић, репрезентативац Србије који је играо на Светском првенству у Јужној Африци пре десет година је изјавио:

- Сафет Папе Сушић је мој идол!

Позвали смо Француску, а с друге стране препознатљив глас фудбалског чаробњака. Обрадовао се нашем позиву.

- Поздрав за Бањалуку у којој сам увек био одушевљен, када дођем – рекао је на почетку разговора Сафет Сушић, а потом додао:

- Видео сам интервју Милана Јовановића из Журнала који сте ми послали на вибер и обрадовали сте ме. Увек кад човек тако нешто прочита о себи буде испуњен задовољством и лепим утисцима. Драго ми је да сам био идол једном млађем играчу и то сазнање ме причињава испуњеним и срећним, било да се ради о фудбалерима који су играли у моје време или после мене, велика је то ствар.

Да кренемо од Мондијала 1990. у Италији пре три деценије, Југославија је била пета. Аргентина је била несавладива препрека у четвртфиналу?

- Уххх, болна рана. Мислим да није била срамота изгубити од такве репрезентације као што је тада била Аргентина, поготово с Марадоном и Каниђом. Објективно ту утакмицу могли смо да победимо, да није било раног искуључења Рефика Шабанаџовића у 30. минуту. Иако смо, укључујући и продужетке, играли 90 минута са играчем мање на терену, фаворизована Аргентина ништа није била боља од нас. Имали смо ту несрећу да останемо с играчем мање, али и у тим условима смо успели да не примимо гол, што је био подвиг. Онда су дошли пенали и лутрија, срећа је стала уз Јужноамериканце.

Многи кажу да је прошла Аргентину Југославија би била светски првак, Ваше мишљење?

- Не верујем. После те утакмице било је присутно разочарење на све околности које су виђене, али је велики успех доћи у четвртфинале Првенства света. Мислим да је швајцарски судија Курт Ретлисбергер погрешио код додељивања два жута картона Шабанаџовићу, један од њих није био… Пресудио је ауторитет Марадоне. Судбина је тако хтела. Аргентина је играла финале и поражена од Немаца с којима смо ми отворили такмичење у нашој групи, не баш похвално.

Ваш тадашњи саиграч Фарук Хаџибегић је рекао  „да је Југославија 1990. године била првак света не би се распала”?

- Фарук је невиђени оптимиста, велики. Не верујем да би се ишта променило и да смо били прваци света. Већ пре тога десиле су неке ствари које су највљивале да ће све да буде врло лоше. Сећам се Загреба и утакмице са Холандијом када је читав Максимир навијао за госте, а нама звиждао. Било је то после оне утакмице Динамо – Црвена звезда на којој су тензије прешле фудбалске границе. Наговештаји су, заиста, били лоши...