Изложба "Бањалука центар Врбаске бановине" отворена у Ужицу

Изложба архивских докумената "Бањалука центар Врбаске бановине", коју је приредио Архив Републике Српске, отворена је данас у Историјском архиву Ужице, поводом обиљежавања Сретења - Дана државности Србије.

Изложбу је отворио замјеник градоначелника Ужица Иван Станисављевић, а отварању су присуствовали и помоћник градоначелника Ужица Немања Нешић, те угледне личности из културног, политичког и привредног живота овог града.

У име Републике Српске, осим директора Архива Републике Српске Бојана Стојнића, отварању је присуствовао и предсједник Удружења архивских радника Српске Душан Поповић.

Стојнић је након отварања Срни рекао да је изложба "Бањалука центар Врбаске бановине" резултат вишедеценијског ангажовања аутора Небојше Радмановића и Верице Стошић - стручњака и научних познавалаца постојеће литературе и архивских извора.

Он је навео да је богата изворна грађа изложбе разврстана и сређена по свим областима и дјелатностима Врбаске бановине, при чему посебан значај изложбе представља обиље фотографија које су први пут представљене културној и научној јавности, како Републике Српске, тако и Србије.

Према његовим ријечима, кориштена архивска грађа, смјештена у депоима Архива Републике Српске, представља културно добро од изузетног националног и државног значаја за Републику Српску.

Сама изложба, како је истакао Стојнић, свестрано освјетљава све нејасноће Бањалуке тога времена.

- Бањалука у ослобођеној, националној држави, посебно у југословенском раздобљу Врбаске бановине од 1929. до 1941. већ дуже вријеме привлачи пажњу научника и истраживача. И ранија и садашња историјска наука уочила је да је раздобље Врбаске Бановине у историји Бањалуке било од веома великог значаја. Она је од дотадашњег скромног окружног мјеста израсла у раздобљу Бановине у друштвено, политички и културно просвјетни центар једне од девет југословенских бановина - указао је Стојнић.

Стојнић је истакао да централно мјесто у историји Бањалуке, као центра Врбаске бановине, заузима њен први бан Светислав Тиса Милосављевић, а доба у којем је обављао ту дужност, од 1929. до 1934. године, може се назвати златним добом у историји Бањалуке.

"Бан Милосављевић није обиљежио само развој и изглед Бањалуке подигнутим палатама - данашњег Банског двора и Градске управе Бањалуке, добрим чиновничким зградама, монументалном зградом Хипотекарне банке, Хигијенског завода, него је и унаприједио и изградио бановинско управно подручје са нешто више од милион становника", рекао је Стојнић.

Он је истакао да је Бањалука пред Други свјетски рат била живописна, вишеконфесионална, мултиетничка и културолошки хетерогена заједница.

Изложбу, којој је коаутор и Владан Вуклиш, већ је имала прилику да види публика у Београду, а у Ужицу ће бити отворена још двадесетак дана.