Istraživanje: Većina kosovskih Srba i Albanaca za medjuetničko pomirenje

by
https://www.krstarica.com/wp-content/uploads/2020/02/Beta-ybgqgcezdx.640x360_rss-750x430.jpg
Foto: Beta

Većina Albanaca i Srba na Kosovu podržava medjuetničko pomirenje dok je 46 odsto Srba zabrinuto za svoju bezbednost i navodi da se ne oseća sigurno na javnim mestima, pokazuju rezultati danas predstavljenog istraživanja koje je sproveo Program za razvoj UN (UNDP).

Istraživanje pod nazivom Puls javnosti pokazalo je i da 60 odsto anketiranih iz severnog dela Kosovske Mitrovice smatra da pomirenje nije potrebno kao i da 73 odsto ispitanika iz te opštine i 92 odsto iz Gračanice tvrdi da im nije prijatno ili im je vrlo neprijatno da žive u multietničkom okruženju.

Iako se etničke grupe razlikuju u razumevanju koncepta pomirenja, svi se slažu da su kažnjavanje onih koji su počinili zločine tokom rata na Kosovu i izgradnja dobrih medjuetničkih odnosa od suštinskog značaja za postizanje pomirenja na Kosovu, navodi se u zaključcima istraživanja.

„Pored toga, učesnici fokus grupa smatraju da postoji mnogo ‘otvorenih rana’ iz oružanog sukoba 1998-1999. godine koje je potrebno rešiti pre nego što se pomirenje postigne. Kosovski Albanci su takodje rekli da je pitanje osoba nestalih tokom sukoba važna prepreka u tom pogledu“, ocenjuje se u analizi.

Skoro polovina ispitanika nezadovoljna je radom kosovskih javnih institucija na promociji pomirenja i veruje da institucije nisu učinile dovoljno na podršci žrtvama koje su doživele kršenje ljudskih prava tokom oružanog sukoba 1998-1999. godine.

„Javna bezbednost zabrinjava 46 odsto kosovskih Srba koji tvrde da se na ulici osećaju pomalo nesigurno. Postoji snažna pozitivna veza izmedju osećaja sigurnosti ispitanika na ulici i njihovog pogleda na pomirenje“, kaže se u zaključcima istraživanja.

Navodi se i da se kosovski Srbi i Albanci medjusobno optužuju da ne žele pomirenje, ali i da većina pripadnika dva naroda podržava medjuetničko pomirenje na Kosovu.

Ispitanici su kao jednu od ključnih prepreka pomirenju naveli kulturne razlike, uključujući jezičke barijere.

Istraživanje je pokazalo i da 47 odsto anketiranih smatra da je učešće medjunarodne zajednice u postizanju pomirenja veoma važno dok 31 odsto smatra da je donekle važno.

(Beta)