Pamuk: Idealizujemo zaljubljene i parove, naša priča je drugačija od naših snova

Renomirani turski pisac Orhan Pamuk izjavio je kako ne veruje da tehnologija ubija ljubav, ali upozorava da s dubokim i iskrenim osećajima ljubavi dolazi i bol, piše Anadolija. "Želimo da budemo odani zaljubljeni i parovi o kojima sanjamo. Međutim, naša priča je nešto drugačija od naših snova. Zato čitamo druge ljubavne priče kako bismo shvatili sopstvene", dodao je.

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost iz 2006. godine i autor romana "Muzej nevinosti" Orhan Pamuk je za Anadoliju govorio o uzvišenom osećaju ljubavi za koju kaže da dolazi bez najave, a poredi ga čak i sa saobraćajnom nesrećom.

"Ljubav ima lepu, ali i ružnu stranu. Ona nije samo srećni pronalazak i srećni susret. Istovremeno, postoji i tamna strana ljubavi. To je želja za žrtvovanjem, poriv da vlastite osećaje smatramo najvažnijom stvari na svetu, traganje za odobravanjem kada osećaji inferiornosti i superiornosti ostaju po strani. Najčešće susrećemo legitimizaciju velikog ponižavanja koje maskiramo ljubavlju. I oni iz gornjeg sloja društva, gazde i bogataši, takođe nastoje da budu prihvaćeni s ljubavlju. Zato, volimo i tragamo za herojima koji ljubav stavljaju ispred novca", kazao je Pamuk.

Pamuk je roman "Muzej nevinosti" objavio 2008. godine, a u rodnom Istanbulu je četiri godine kasnije otvorio istoimeni muzej u kojem posetioci istražuju sećanja na izgubljene ljubavi, parovi pronalaze intimu da pokažu međusobnu naklonost, a i oni slomljenog srca traže razumevanje za gubitak.

Muzej na određen način odslikava ljubavnu priču iz romana koji je potvrdio Pamukov status jednog od najboljih živih pisaca. Lične stvari i starine koje je Pamuk godinama sakupljao izložene u petospratnici iz 19. veka, s fasadom crvene boje, smeštenom u poznatom kvartu Bejoglu, u strogom centru Istanbula.

Pamuk je lično dizajnirao enterijer koji sadrži 83 vitrine što su svojevrsne slike koje vizualiziraju poglavlja njegovog romana.

Inspiracija za postavke bio je rad slavnog američkog umetnika i filmadžije Džozefa Kornela (1903-1972).

Muzej nevinosti je 2014. godine dobio i prestižnu Nagradu za najbolji muzej godine u Evropi, a Pamuk je kazao da prikazuje veze "između naših sećanja i predmeta".

"Predmeti koje stičemo i vidimo dok se zaljubljujemo podsećaju nas na faze naše ljubavi. Predamo li te predmete muzeju, nastaje priča o našoj ljubavi", kazao je Pamuk.

On je kazao da hiljade predmeta koji su izloženi u Muzeju predstavlju i priču o svakodnevnom životu i Istanbulu iz druge polovine prošlog stoleća, što je jedna od glavnih tema njegovog literarnog opusa.

Švedska akademija je prilikom dodele Nobelove nagrade 2006. godine za Pamuka kazala da je strastveni tragač za melanholičnim duhom rodnog Istanbula, koji je otkrio nove simbole za sukob i preplitanje kultura.

Roman "Muzej nevinosti" preveden je na više od 40 jezika, a radi se o dirljivoj priči o životu u Istanbulu i ljubavi između bogatog Kemala i prodavačice Fusun, koja mu je i dalja rođakinja.

Pamuk u romanu muzej predstavlja kao porodičnu kuću lepe Fusun koju je Kemal, protagonist priče iz romana, posećivao i osam godina nakon što se ona udala za drugoga.

Uverljivo Pamukovo poigravanje s realnošću i fikcijom mnoge je navelo na sumnju da se ne radi o izmišljenoj, već o istinitoj priči i muzeju kao njenom fundamentalnom dokazu.

Muzej uvek otvoren za zaljubljene

Autor je na poslednjim stranicama romana napisao da će muzej biti uvek otvoren za zaljubljene koji u Istanbulu ne mogu naći drugo mesto za poljubac, a na suprotnoj stranici je ulaznica u muzej.

Baš kako je Pamuk i predvideo u romanu, Muzej je postao atrakcija za zaljubljene.

Svake godine veliki broj zaljubljenih posećuje muzej na Dan zaljubljenih, a Ata Tuncer, prodavač u suvenirnici, kazao je kako su u Muzeju svedočili i prosidbama.

"Posetioci su kreirali i novu tradiciju, pa skrivaju vereničke prstenove kako bi iznenadili izabranice. Neki parovi su se ovde upoznali i zaljubili i redovno nas posećuju", kazao je Tuncer.

Menadžer muzeja Idil Deniz Ergun kazao je da muzej dnevno u proseku poseti sto ljudi, a da ima kutija koje su još zatvorene i koje čekaju da Pamuk pronađe pravi predmet.

"Čitamo druge ljubavne priče, da bismo razumeli svoje"

Pamuk ljubav jednostavno opisuje kao osećaj na koji ne treba podsećati, a roman je svojevrsna potraga za razumevanjem tog osećaja za kojim ljudi žude i kada nisu zaljubljeni.

"Idealizujemo zaljubljene i parove, jer je njihova sreća bazirana na ljubavi. Takođe, želimo da budemo odani zaljubljeni i parovi o kojima sanjamo. Međutim, naša priča je nešto drugačija od naših snova. Zato čitamo druge ljubavne priče kako bismo shvatili sopstvene. Izvor zanimanja za ljubavnu literaturu je naš sopstveni život, naša su vlastita pitanja, uzbuđenja i strahovi. Je li nas naš partner stvarno voli? U romanima postoje heroji koji su mnogo više odani", kazao je Pamuk.

Pamuk smatra da umetnička dela i literatura o ljubavi imaju dva pristupa. Prvo, da nude katarzu onima čija su srca slomljena, a drugo, da govore o ljubavi kako bismo shvatili šta je zapravo ljubav.

"Šta se s nama događa kada se zaljubimo? Kemal, protagonist mog romana, razmišlja o tom pitanju. 'Muzej nevinosti' napisao sam kao roman kako bih shvatio smisao ljubavi, a ne da bih preterivao. Naravno, neki će opet naći delove u romanu koje će smatrati preterivanjem", kazao je Pamuk, čija dela su prevođena na više od 60 jezika i prodata u više od dva miliona primeraka.

Ističući kako je nedovoljno o ljubavi misliti i promišljati samo u posebne dane u godini, poput Dana zaljubljenih, Pamuk je kazao da njegov roman ne govori samo o tome kako je ljubav nešto najlepše, već i o ljubavi koja nas zadesi kao nešto stravično i neshvatljivo, poput saobraćajne nesreće.

Na pitanje o sličnostima između njega i protagoniste Kemala, Pamuk je kazao da to pitanje često dobija i da ga smatra komplimentom.

"Mislim da ljudi žele reći da niko ne može napisati ono što sam ja napisao, a da to nije lično doživeo. Ja veoma polako pišem, mnogo promišljam o onome što pišem kako bi to izgledalo verodostojno. Ljubav možemo doživeti i samim čitanjem, bez obzira što u tom momentu nismo zaljubljeni", kazao je Pamuk.

"Tehnologija nije ubila ljubav"

Dodao je da je glavni lik iz romana Kemal neko ko poštuje ljubav i nikada ne odustaje, te da ono što Kemal proživljava nije opsesija, već ljubav kojoj se ne bi trebalo rugati i ismejavati je.

"Svima nama su potrebne dobre ljubavne priče da bismo se konsolidovali ili shvatili sopstvenu ljubav", poručio je Pamuk.0

U razgovoru s novinarom Anadolije, Pamuk je kazao da je optimista i u vezi s ljubavlju u aktuelnoj eri interneta i tehnologije koji nude različite mogućnosti upoznavanja i komunikacija.

"Tehnologija nije ubila ljubav. Ne mislim da se osećaj ljubavi tek tako može promeniti. Mogu se samo menjati načini pokazivanja i ispoljavanja ljubavi", kazao je Pamuk.

U tom kontekstu Pamuk je podsetio na svoj roman "Zovem se Crveno", koji govori o priči iz Istanbula u 16. veku, a glavni junak je Ester koja raznosi ljubavna pisma.

"Sada smo u eri interneta, možete napisati poruku, pismo i u svakom času ih primati i slati. Ideal zaljubljene osobe koja čeka dolazak poštara s pismom je nestao, ali ljubav se ne završava zato što nema poštara", kazao je Pamuk.

On je dodao da intenzitet komunikacije ne redukuje ljubav, već da kontakti i susreti jačaju taj osećaj.

"Svi žele da misle da su pravi zaljubljenici u svojoj generaciji. Ne verujem ni u tvrdnje da su ljubavi nekada bile bolje. Važni su dubina i autentičnost naših osećaja. Međutim, kada su osećaji duboki i iskreni, onda dolazi i bol, jer život se ne poklapa s našim snovima", kazao je Pamuk.