Хрватска повлачи војнике из Авганистана?

На састанку министара одбране НАТО чланица Хрватска је добила позитивну оцену за суделовање у међународним мисијама НАТО-а. На министарском састанку, који се одржао у среду и четвртак, хрватску делегацију предводио је министар обране Дамир Крстичевић.

​Хрватска у овом тренутку суделује у НАТО мисијама у Авганистану, на Косову и у Ираку. Један од важнијих састанака био је и онај земаља чланица мисије “Resolute support” у Авганистану.

Како незванично сазнајемо од извора у Министарству одбране, разговарало се о будућности ове операције у склопу мировних преговора које уз покровитељство САД-а води авганистанска влада с талибанима око окончања сукоба. Како неслужбено сазнајемо, закључено је како је неминовно да чланице мисије, међу којима је и Хрватска, иду ка смањивању броја својих војника. Уосталом, и САД су већ почеле да смањују број својих војника у мисијама које нису део НАТО операције.

(Фото ЕПА/GHULAMULLAH HABIBI)

За Хрватску је такође важна чињеница да је међу чланицама мисије постигнут договор да више није на снази слоган “All together in, all together out”, односно “Заједно унутра, заједно ван” што је сугерисало да ће се савезници заједнички повући из мисије. Сада је на снази нови слоган “All together in, all together adjust”, односно “Заједно унутра, заједно се прилагођавамо”. То заправо значи како свака чланица мисије има право самостално одлучити о повлачењу из мисије, али уз претходни договор с партнерима.

Ова промена политике изузетно је важна за Хрватску која у овој мисији има 104 војника. Они обављају послове саветника припадника авганистанске војске, полиције и специјалних снага, дужности заштитних снага саветничких тимова, медицинске и војно-полицијске дужности. Наиме, изабрани председник Зоран Милановић више је пута у предизборној кампањи истицао како ће брзо по ступању на дужност покренути питање повлачења наших војника из ове мисије јер више нема смисла суделовати у њој, пише Јутарњи лист. То је наишло на оштре критике противкандидаткиње Колинде Грабар-Китаровић, али и премијера Андреја Пленковића који је поручивао како се Хрватска војска не може самостално повући из Авганистана.

Наши извори тврде како је сада ситуација другачија и да се Хрватска уз праву аргументацију може повући. Одлуци о повлачењу требала би да претходи свеобухватна анализа суделовања Хрватске војске у НАТО-у, УН-у и мисијама ЕУ државног и војног врха. Када се установе приоритети, треба утврдити из којих се мисија треба повући. Наши саговорници сматрају како је Хрватска своју улогу у Авганистану одрадила и да више нема потребе за суделовање у њој. Но, пре свега о томе треба разговарати с партнерима Немачком и САД с којима заједно суделује у мисији у Кабулу и Мазар-е Шарифу. Како сазнајемо, о томе се службено још није разговарало.

Заузврат, Хрватска НАТО савезницима може понудити повећање броја својих војника у НАТО мисији на Косову. Појачање војне присутности на Косову за Хрватску је пуно логичније од наставка мисије у Авганистану, сматрају наши извори. Уосталом, то је за Хрватску политички и стратешки пуно важнија зона интереса. Осим о Авганистану, на самиту се расправљало и о повратку НАТО снага у Ирак што је за Хрватску такође изузетно важна тема.

(Фото ЕПА/HEDAYATULLAH AMID)

“Хрватска враћа своје војнике у Ирак у склопу мисије НАТО-а у тој земљи”, потврдио је јуче у Бриселу министар Крстичевић након састанка министара обране НАТО-а на којем је договорено окончање суспензије НАТО-ове мисије обуке ирачких снага сигурности.  Седам хрватских војника суделује у тој мисији и они су након резолуције ирачког парламента о томе да страни војници нису више добродошли у Ираку и америчког убиства иранског генерала Сулејманија на аеродрому у Багдаду, почетком јануара пребачени у америчку базу у Кувајт. Крстичевић је данас потврдио да су два војника већ враћени у Ирак, а петорица чекају заповед генералштаба НАТО операције о повратку.

Одлука о повратку НАТО војника у Ирак донета је након што је ирачка влада ноћас дала дозволу НАТО-у да врати своје војнике у њихову земљу. “То је и даље неборбена мисија, везана искључиво за обуку ирачких снага сигурности. Све се враћа на почетно стање од 4. јануара, мисија је задана, сад је на заповедницима на терену да оперативно спроведу поступно враћање војника.

НАТО ће преузети и неке обичне активности од глобалне анти-ИСИС коалиције, међутим, нема повећања броја војника и нема проширења опсега мисије у Ираку”, рекао је Крстичевић. Према неслужбеним информацијама за сада нема захтева према Хрватској за повећањем броја војника у овој мисији.

Како неслужбено сазнајемо у Министарству обране, у НАТО-у су пре свега чекали одлуку ирачке владе да се њихови војници врате у Ирак. Такође, на министарском састанку је потврђено да ће мисија и даље бити неборбена. Хрватски војници су пре повлачења били стационирани у Багдаду. Део њих у ирачком Министарству одбране, а други део на осталим задацима. Као што је и министар Крстичевић потврдио, НАТО мисији ће се у менторисању ирачких снага придружити и део припадника Глобалне коалиције за борбу против ИСИС-а који делују у Ираку.

На тај начин жели да се укаже на додатно јачање НАТО операције у Ираку. Према доступним информацијама, у следећој фази мисије НАТО би своју операцију могао проширити и на менторисање осталих ирачких снага сигурности осим војних снага.