Скупштина Србије окончала расправу, гасање у понедељак

БЕОГРАД - Посланици Скупштине Србије завршили су расправу о амандманима на Предлог закона о попису становништва, домаћинстава и станова 2021. године, о којем ће се, као и о осталих 20 тачака дневног реда ванредног заседање изјашњавати у понедељак.

Посланици су током данашње расправе, осим о закону и амандманима, расправљали о дешавањима у Црној Гори, са посебним освртом на хапшење 16 особа на 17 локација, међу којима су мајка и брат од стрица посланика Демократског фронта у црногорском парламенту Милана Кнежевића.

Народни посланик СНС Александар Марковић најоштрије је осудио та хапшења додајући да је очигледно да је, како каже, "антисрпски режим Мила Ђукановића" жестоко уздрман те показује огромну нервозу.

Оценио је да је нервоза режима у Црној Гори последица јединства, слоге и отпора српског народа у Црној Гори.

Показујући фотографије настале након, како је навео, преметачине стана, Марковић је осудио репресију, брутално малтретирање и хапшење без икаквог повода грађана српске националности у Црној Гори.

Након вести о хапшењима на аеродрому, Марковић је истакао да се наставља брутална диктатура и прогон противника владајућег режима у Црној Гори.

"Моја порука је нека наставе да хапсе, само нека хапсе, српски народ је преживео и теже тренутке, српски народ је и навикао повремено кроз историју и на патњу и српски народ ће наћи начина да се избори и са оваквим злом које персонификује Мило Ђукановић", поручио је Марковић.

Посланица Српске радикалне странке Наташа Јовановић упитала је посланике владајуће коалиције шта је држава Србија урадила поводом нових хапшења челника Срба у Црној Гори.

„Ви све можете да урадите као власт и председник Републике и председник Владе и министар спољних послова. Немојте да само то буде декларативно“, казала је Јовановић.

Приметивши да се по попису становништва из 1909. године 98,9 грађана Црне Горе изјаснило као Срби, Јовановић је казала да је сада тај постотак "спао на свега 30 одсто" и оценила да је ситуација таква прво због свега што су учинили комунисти, а наставио Мило Ђукановић.

Она тврди да је Ђукановић наставио да врши асимилацију и да се преосталих 30 одсто "застрашује, хапси", да се отимају светиње.

Када су у питању замерке на закон о којем су у појединостима данас расправља, радикали су, према речима посланика Милорада Мирчића, поднели низ амандмана како би закон био што прецизнији и то из разлога што попис становништва може и те како да служи за различите манипулације.

Посланица СРС Вјерица Радета казала је да је прилично забрињавајуће шта све планира да се пописује, начин на који се то планира и могућност фалсификовања података.

„Ми тражимо да последице пописа буду прецизност, тачност, истинити подаци, на основу чега би након пописа могла да се изврши озбиљна анализа и да се решавају проблеми до којих ће се могуће у току пописа и после њега доћи“, казала је Радета.

Посланик Томислав Љубеновић оценио је да ће власт након пописа имати прилике да се увери у то колико људи се одселило из државе и то углавном младих и образованих, али и средовечних образованих.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић истакао је да је јако важно да постоје другачији модели прикупљања информација које омогућавају лакше оперисање подацима и илустровао тај проблем примером када је Русија тражила тачан попис засада под јабукама, а једини релевантни подаци које су имали био је попис из 2011. године.