BIZIT seminar: Koje su najčešće barijere kod osnivača pri tranziciji?

Proces tranzicije sa osnivača na naslednike vuče sa sobom dosta psiholoških blokada. Najnovije istraživanje iz oblasti psiholoških barijera u procesu transfera bizinsa koje je radio Vize u 2017. godini pokazalo je i koje su to barijere u pitanju. Razgovarali smo sa Svetlanom Radenković, magistrom političkih nauka, i direktorom ljudskih resura i pravnih poslova u porodičnoj kompaniji ENEL PS, upravo na ove teme. Svetlana ima više od 15 godina iskustva u oblasti ljudskih resursa stečenog radom i stručnim usavršavanjem u internacionalnim kompanijama i privatnom sektoru.

Najčešče barijere su sledeće:

1. Strah od gubljenja kontrole nad kompanijom – Kod osnivača se javlja otpor/neodlučnost prema procesu transfera kada dođe do trenutka puštanja kontrole nad operativnim funkcionisanjem kompanije. Dosadašnje dnevne aktivnosti i rutina osnivača se menjaju, što udruženo sa gubitkom kontrole nad upravljanjem i donošenjem odluka na dnevnom nivou ima negativan uticaj na osnivača. Potrebno je angažovanje dodatnih unutrašnjih resursa ličnosti kako bi se uspostavilo adekvatno funkcionisanje nakon nastale promene. Period adaptacije na nove okolnosti je individualan i razlikuje se od osobe do osobe.
2. Strah od buduće praznine – Nakon decenija rada osnivači se suočavaju sa pitanjem čime će da se bave kada druga osoba preuzme posao. Gubitak dela identiteta osnivača koji se odnosi na posao negativno utiče na proces transfera. Potrebna je priprema na novu fazu u životu kako bi se ublažio ili u potpunosti izbegao strah od konačnosti, praznine, besposlenosti i vođenja manje aktivnog života.
3. Manjak vere u sposobnost naslednika i umanjenje značaja procesa transfera – Kod osnivača se javlja manjak vere u kompetencije i sposobnost naslednika da dovede kompaniju na sledeći nivo ili da zadrži postojeće stanje u poslovanju. Osnivači često ne planiraju transfer poslovanja, jer smatraju da je komplikovan i da će priprema biti kompleksna. Oni u velikom procentu slučajeva nisu dovoljno upoznati sa koracima i fazama transfera poslovanja. Upoznavanjem sa navedenim dobijaju realističniji vremenski okvir potreban za realizaciju i informacije o potrebnim stranama u procesu, što povećava verovatnoću u uspeh procesa.
4. Dileme oko izbora dece naslednika – Izbor naslednika neretko dovodi do ljubomore i rivaliteta među decom što može da zakomplikuje i naruši porodične odnose u znatnoj meri. U pojedinim kulturama naslednici se biraju među muškim potomcima. Najstariji sin je često naslednik, iako među mlađom braćom i sestrama postoje oni koji bi bili adekvatniji za takvu ulogu. Navedeno se odnosi na osnivače koji imaju decu koja su uključena u biznis.

Upravo su ovo teme o kojima ćemo razgovarati na drugom BIZIT seminaru o biznis transferu u privatnim kompanijama 11. marta u Klubu poslanika u Beogradu. Seminar, koji organizujemo u saradnji sa Adižes institutom i Borisom Vukićem, neće biti snimljen, tako da je lično prisustvo jedini način da čujete predavanja i ostvarite kontakt sa predavačima. Prijavite se već danas i ostvarite značajne popuste na cenu kotizacije.

Tagovi: adizes institut, BizIT, BIZIT seminar, Boris Vukić, dr. Isak Adižes, menadžeri, porodične kompanije, Transfer vlasništva, Vlasnici kompanija