Ljudsko telo ne stari u kontinuitetu, već u fazama

Biološko starenje tela događa se tri puta u toku života, i to u 34, 60 i 78.godini života, pokazuje novo istraživanje.

Drugim rečima, sada imamo dokaze da starenje nije jedan dug, neprekidan proces koji se kreće istom brzinom tokom našeg života. Ovi nalazi bi mogli da nam pomognu da razumemo kako naše telo stari i kako nastaju specifične bolesti vezane za starenje, uključujući Alchajmerovu ili kardiovaskularnu bolest, kao i njihovo lečenje.

Ista studija je predstavila i novi način pouzdanog predviđanja starosti ljudi uz korišćenje nivoa proteina, proteoma, u krvi.

"Analiziranjem proteina koji smo identifikovali utvrdili smo promene tokom života čoveka koje se događaju u talasima", napisali su istraživači u svom objavljenom radu.

"Ove promene nastale su kao rezultat kretanja udruženih proteina u različitim obrascima, što je kulminiralo pojavom tri talasa starenja", dodali su istraživači.

Tim je analizirao podatke iz krvne plazme 4.263 osoba starosti od 18 do 95 godina, gledajući nivoe oko 3.000 različitih proteina koji se kreću kroz ove biološke sisteme, delujući kao snimak onoga što se dešava u telu.

Pronađeno je 1.379 proteina koji variraju u zavisnosti od godina. Iako ovi nivoi proteina često ostaju relativno konstantni, istraživači su otkrili da je došlo do velikih promena u očitavanju više proteina u 34, 60 i 78. godini.

Zašto i kako se to događa još nije jasno, ali ako se proteini mogu pratiti do njihovih izvora, to bi moglo da omogući lekaru da pacijenta upozori da će njegova jetra stariti brže od prosečne osobe.

Istraživači, takođe, naglašavaju vezu između starenja i krvi, što je primećeno u prethodnim studijama.

"Dugo smo znali da merenje određenih proteina u krvi može dati informacije o zdravstvenom stanju osobe - na primer lipoproteini za kardiovaskularno zdravlje", kaže neurolog Toni Vis-Korej sa “Stanford Alzheimer's Disease Research Center” (ADRC).

“Nije uvaženo da se toliko različitih nivoa proteina, otprilike trećina svih onih koje smo gledali, značajno menja s godinama" , dodao je dr Vis-Korej.

Istraživači su uspeli da postave sistem po kome bi mešavina 373 odabrana proteina u krvi mogla tačno da predvide starenje u roku od oko tri godine.

Interesantno je to da sistem nije uspeo da predvidi tok starenje kod mlađih osoba.

Još jedan nalaz studije daje više dokaza o onome o čemu se dugo polemisalo, a to je da muškarci i žene različito stare. Od 1.379 proteina kod kojih je ustanovljeno da se menjaju s godinama, 895, skoro dve trećine, su značajno predviđale jedan pol u odnosu na drugi. Istraživači smatraju da će biti potrebno još istraživanja da bi se utvrdio da li ovi proteini, markeri starenja, doprinose ili ne kada je pol u pitanju.

Ipak, povećava se mogućnost da jednog dana imamo krvni test koji bi mogao da izmeri koliko dobro starimo - bar na ćelijskom nivou. I što više znamo o starenju, to više možemo učiniti da joj se suprotstavimo.

To bi mogla da bude važna informavija za sve, od saznanja šta treba piti i jesti do pronalaska tretmana koji bi sprečili neke od najgorih poteškoća povezanih s godinama.

"U svakom slučaju, ljudi bi želeli da znaju kako se njihov životni stil odražava na starenje u fiziološkom smislu", kaže dr Vis-Koraj.

Istraživanje koje je ovaj tim sproveo objavljeno je u časopisu “Nature Medicine”.