Радошевић на суђењу Дудаковићу: На тијелу оца биле видљиве рупе од метака

Свједок Тужилаштва БиХ Радомир Радошевић рекао је данас пред Судом БиХ на суђењу оптуженима за злочине над Србима на подручју Крајине 1995. године да је у Бањалуци током идентификације настрадалог оца Раде уочио да је тијело било у добром стању и да је дјеловало као да није давно убијен, иако је на грудима имао видљиве рупе од метака.

- Са братом Драганом отишао сам у Бањалуку 22. или 23. марта 1996. да идентификујемо тијело оца који је остао у селу Врточе, у којем смо живјел. Он је остао када је 13. или 14. септембра 1995. године почела офанзива Петог корпуса. Тијело је било у доста добром стању и нама двојици је дјеловало као да није давно убијен - рекао је Радошевић.

Током суђења Атифу Дудаковићу и још петнаесторици припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ за злочине над Србима на подручју Крајине 1995. године, свједок је рекао да је као припадник Војске Републике Српске био на дрварском ратишту када је почела муслиманска офанзива.

- Након пада линије фронта, отишао сам у Приједор гдје сам 14. септембра 1995. године нашао ујака и мајку Милеву која ми је рекла да је отац остао у Вртачама и да је нестао. Претпоставио сам да је убијен, али не знам ко га је и када убио. Причало се да се није помјерао из села - испричао је Радошевић.

Он је додао да је одмах, након што му је мајка рекла да му је отац остао у селу, пријавио његов нестанак и да до позива на идентификацију није знао ништа о њему.

- Брат и ја смо ишли на препознавање. Тијело је било у доста добром стању. На основу тога сам закључио да није давно убијен. У грудном кошу је имао рупе од метака. Преузели смо тијело и сахранили га - рекао је Радошевић.

Свједок је потврдио да су његово и околна села Пркоси, Крњеуша, Теочак и Липа били насељени искључиво српским становништвом и да су у њима биле православне цркве.

- У Врточе сам први пут отишао послије рата, 1999. године. Моја кућа и помоћни објекти били су порушени, а сеоска Црква Светог Илије била је без крова - рекао је Радошевић.

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Дудаковића и још 15 припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ за злочине против човјечности на подручју општина Босански Петровац, Кључ, Босанска Крупа, Сански Мост и ратни злочин над цивилима на подручју општина Бихаћ и Цазин.

Осим Дудаковића, оптужени су Екрем Дедић, Санел Шабић, Ибрахим Шиљдедић звани Шиљо, Сафет Салихагић, Адис Зјакић, Хасан Ружнић, Реџеп Злојић, Самир Солаковић, Фатмир Муратовић, Мухарем Алешевић, Хусеин Балагић, Един Домазет, Ејуб Кожењић звани Ејко и Шеширџија, Ибрахим Надаревић и Саид Мујић.

Против 17. оптуженог Алета Хоџића предмет је раздвојен, након што је Суд добио налаз тимског вјештачења и он ће бити посебно довршен када се за то стекну услови.

Оптужница их терети за убиство више од 300 Срба, међу којима највише цивила, углавном старије доби, као и војника који су се предали или били заробљени и тако онеспособљени за борбу.

Тијела једног броја жртава пронађена су након рата и ексхумирана из више појединачних и масовних гробница, а за некима од убијених још се трага.

Дио оптужнице за Дудаковића односи се на ратне злочине почињене над жртвама бошњачке националности, припадницима и присталицама Народне одбране Аутономне Покрајине Западна Босна, за вријеме сукоба у Цазинској крајини, на подручју општина Бихаћ и Цазин.

Суђење ће бити настављено 23. децембра.