Цукут: Бањалука никада није била најзагађенији град у Европи
Стручни сарадник за заштиту животне средине у бањалучком Институту за грађевинарство Синиша Цукут изјавио је данас да Бањалука никада није била најзагађенији град у Европи, те да и резултати садашњих мјерења квалитета ваздуха, осим у ријетким случајевима, не показују велика прекорачења у односу на дозвољене вриједности.
Цукут је новинарима у Бањалуци рекао да је Институт за грађевинарство акредитована кућа која врши мјерење квалитета ваздуха за потребе града Бањалука.
- Имамо три станице за мјерење квалитета ваздуха - у центру града, те у насељима Борик и Паприковац. Редовно проводимо мјерење у складу са референтним методама које су прописане Законом о заштити квалитета ваздуха. На основу тих мјерења редовно достављамо податке о полутантима који се односе на сумпор диоксид, карбонате и азотине оксиде и до сада нисмо забиљежили прекорачења осим у суботу када је евидентирано сатно прекорачење на азот диоксид - истакао је Цукут.
Према његовим ријечима, вриједности изнад границе забиљежени су код лебдећих честица у ваздуху, али та појава није била честа и испод је границе која ја прописана законом.
- Та мјерења такође радимо по акредитованој методи која је прописана законом на основу 24-часовне просјечне вриједности. Када је ријеч о лебдећој честици биљежимо прекограничне вриједности и у децембру смо у центру града ту појаву забиљежили 13 пута, на Паприковцу десет, а у Борику девет пута. Законом је дозвољено да лебдеће честице у току године могу 35 пута прећи граничне вриједности, али за сада то није пређено - нагласио је Цукут.
Он је истакао да је непознато по којој методи су обављена друга мјерења чији су резултати пласирани у јавност, на којим локацијама су постављени мјерни уређаји и да ли на њима постоје доминантни извори загађења.
Према његовим ријечима, доминантни узроци загађења ваздуха су велики број индивидуалних ложишта и саобраћај.
- Када су неповољни метеоролошки услови, као што су висок ваздушни притисак, створи се температурна инверзија, те загађења остају при тлу и тада биљежимо повећану концентрацију - појаснио је Цукут.