Повратак Вудроа Вилсона у Савски амфитеатар

Веза некадашњег америчког председника и простора око доскорашње Железничке станице знатно је старија од новог булевара. – По 28. челнику САД у првој половини 20. века звао се данашњи Савски трг, али и хотел у Карађорђевој

Савски трг на коме су се деценијама тискали путници који су у Београд стизали и који су из њега одлазили возовима и аутобусима, после много година, коначно доживљава преображај. По његовом ободу полако се формирају нове саобраћајнице, реновира се зграда некадашње Главне железничке станице и простор испред ње, а припрема се терен за садњу зеленог обруча између будућих саобраћајница и будућег пешачког дела трга. Део по део трга постепено се затвара за саобраћај па је због тога недавно као алтернативна саобраћајница отворен новоизграђени Булевар Вудроа Вилсона. Али многим Београђанима и даље никако није јасно зашто је, од толико знаменитих српских личности, нови булевар у престоници понео име некадашњег америчког председника и зашто ће на све то, на том истом булевару Вудро Вилсон добити још и споменик. Ипак, колико год да на први поглед одлука надлежних делује насумична и на брзину донета, то није баш тако.

„Тајна” веза између Вудроа Вилсона и Савског амфитеатра много је јача и старија од новоформираног булевара и најављеног споменика.

Јер још у доба краљевине Јужних Словена име Американца Вилсона било је присутно на том простору уз Саву. Као Вилсонов трг (или колоквијално по београдски Вилзонов) у првој половини 20. столећа био је познат управо данашњи Савски трг. Именовање једног, у то време, од најлепших тргова у престоници по овом америчком председнику није било нимало случајно. Како је забележено у хроникама (а што и данашњи политичари наводе као један од главних аргумената за назив Булевар Вудроа Вилсона), овај лидер САД је 1918, на четврту годишњицу аустроугарске објаве рата Србији, прогласио Српски дан и упутио поруку нашем народу. У прогласу који је прочитан у црквама у САД Вилсон је истакао одважност и херојство, али и понос и јуначки дух који су Срби показали у току Првог светског рата. Осим тога, симпатије нашег народа стекао је и због тога што се на Белој кући завијорила српска застава у знак поштовања за српске жртве у Великом рату. Заслугу за овакво поштовање и почасти нашем народу, како бележи историја, имало је и пријатељство Вудроа Вилсона и нашег чувеног научника Михајла Пупина.

Све то били су и разлози да један од централних тргова престонице српске, а убрзо и јужнословенске краљевине надене име Вудроа Вилсона. И не само трг. Недалеко одатле у оближњој Карађорђевој у првој половини прошлог столећа и један хотел био је познат као „Вилсон”.

Та зграда и данас постоји, али тешко да би ико могао да претпостави да је некада било хотелско здање. Реч је о двоспратници преко пута БАС-а, којој фали цело једно крило и која је деценијама једна од најоронулијих зграда Карађорђеве улице, а до Другог светског рата била је једна од најлепших. Двоспратница на броју 79–83, како се наводи у хроникама, изворно је подигнута у стилу сецесије. У њој се годинама налазио хотел најпре познат као „Вашингтон” хотелијера Николе Јовановића, а потом између два светска рата знан управо као „Вилсон”. Како се може наћи у хроникама, зграда на броју 79–83 је подигнута 1899, а почела је да пропада у току Другог светског рата када је у налетима бомби прилично настрадала. Од три крила ове зграде највише штете од бомби претрпело је десно које је 1941. остало без спратова, а остатак здања без централног еркера и многих фасадних украса – пре свих оних који су красили врх зграде. Део старе лепоте и украса некадашњег хотела „Вилсон” данас се једино може назрети изнад улазних врата.

Траг Вудроа Вилсона из Савског амфитеатра изгубио се управо после ослобађања Београда од нациста и стварања комунистичке Југославије. Хотел назван по Вилсону није обновљен па је убрзо почео да пропада, а Вилсонов трг постао је Савски.

Тек када је кренула градња „Београда на води” надлежни одлучују да поново споје Савски амфитеатар и Вудроа Вилсона. На булевар који је назван по овом лидеру САД Београђани склони устаљеним навикама ипак се још нису привикли. И даље возе оближњом Савском и Карађорђевом и не користе ову саобраћајницу као алтернативу. Али, када се реконструкција Савског трга додатно захукта, хтели – не хтели, престонички возачи мораће да се навикну и на вожњу Вилсоновим булеваром. То што на њему још нема толико аутомобила ипак не значи да ова нова београдска саобраћајница већ није добила важну улогу. Тај булевар је већ сада главна саобраћајница преко које међуградски међународни аутобуси стижу на долазне пероне БАС-а. Улогу важног коридора за аутобусе ова прва велика саобраћајница у „Београду на води” имаће макар још годину, две – док се не изгради нова станица БАС-а у Блоку 42.

У међувремену, Булевар Вудроа Вилсона, који се тренутно протеже до нове Улице Николаја Кравцова, до пролећа ће бити продужен све до Сајма. На булевару ће споменик овом председнику САД, према незваничним најавама, нићи за годину, годину и по дана.

Вилсон се, иначе, у Савски амфитеатар вратио 101 годину откако је издао проглас о Србима, али и тачно век откако је добио Нобелову награду за мир.

Почаст и Кенедију, Рузвелту и Вашингтону

Вудро Вилсон није први амерички председник који је у Београду добио улицу. У нашем главном граду деценијама постоје улице Џона Кенедија, Рузвелтова и Џорџа Вашингтона. Последња наведена од летос код Београђана ипак не изазива позитивне асоцијације јер припада потезу саобраћајница које се реконструишу већ пола године и које никако да се заврше.