Izložba o životu i delu Nikolaja Krasnova u Starom dvoru

BEOGRAD – Beograd je danas dobio spomenik ruskom arhitekti Nikolaju Krasnovu, a povodom 80. godina od njegove smrti, u Starom dvoru otvorena je izložba o životu i delu autora, koji je projektovao najvažnije administrativne zgrade u srpskoj prestonici,

Svečanosti su prisustvovali predstavnici Državne Dume Ruske Federacije, Grada Moskve i Grada Jalte, praunuk slavnog arhitekte, kao i predstavnici Vlade Srbije i Grada Beograda.

Na izložbi su predstavljeni biseri srpske arhitekture koja potpisuje Krasnov, od zgrade nekadašnjeg Ministarstva finansija, odnosno, današnje zgrade Vlade Srbije, današnjeg Ministarstva spoljnih poslova, zgrade Arhiva Srbije, do mosta kralja Aleksandra Prvog.

Krasnov se bavio i unutrašnjom dekoracijom Narodne skupštine, a uredio je i park i Dvor na Dedinju i Crkvu Svetog Đorđa na Oplencu.

Na život delo i život velikog umetnika, koji je preminuo na današnji dan pre 80 godina, podsetili su glumci Savo Radović, kao Nikolaj Krasnov, i Lepomir Ivković, kao novinar Politike, koji su izveli dramski prikaz Milovana Vitezovića u kojem ruskog arhitektu intervjuiše novinar najstarijeg srpskog lista.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, koji je kao gradski sekretar za kulturu u novembru 2015.godine Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica podneo predlog za podizanje spomenika ruskom arhitekti, istakao je da je Krasnov doneo duh ruske imperijalne arhitekture u Beograd u prvim decenijama posle Velikog rata.

Dodao je da je Krasnov kao jedan od najznačajnih arhitekata toga doba dao dragocen doprinos formiranju novog ruha prestonice.

„Krasnov ili čiča Krasnov kako su ga od milja zvali srpski saradnici, ostavio je dubok trag u našem gradu. Menjao je izgled Beograda i u grad, koji je rastao, utisnuo je pečat elegantne, snažne, prestoničke arhitekture“, rekao je Vukosavljević.

Istakao je da je Krasnov bio voljen i cenjen od Beograđana, ali da nije zaboravljen ni posle smrti, podestivši da jedna ulica na Vračaru nosi njegovo ime.

Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović kazao je da je podizanjem spomenika Krasnovu Beograd vraća dug ruskom stvaraocu koji je ostavio veliki trag u srpskoj prestonici.

„Nadam se da smo se u poslednjih pet godina barem delimično odužili prema onima koji su učinili mnogo toga za naš grad, kao što je Krasnov, o čijim se delima nije mnogo znalo u našoj javnosti“, rekao je Mladenović i podsetio da je Krasnov kao emigrant došao u Srbiju 1922.godine.

Izneo je podatak da je Srbija posle Prvog svetskog rata imala oko 250 inženjera, a da ih dolaskom ruskih emigranata bilo skoro 1.500.

„Kada govorimo o Krasnovu, govorimo o plejadi ruskih stvaralaca koji su zadužili našu zemlju. Krasnov je simbol veze srpskog i ruskog naroda u pravom smislu te reči, on je u isto vreme bio ruski i srpski arhitekta“, kazao je Mladenović.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko primetio je da je sećanje na ruskog stavraoca u Srbiji brižljivo čuvano i do sada, ali da će, kako je rekao, podizanjem spomenika na Tašmajdanu ne samo ulepšati Beograd, već i da će sećanje na Krasnova i ruske emigrante biti još jače.

Zahvalio je ministarstvu kulture, gradu Beogradu i svima koji su učestvovali u tom projektu koji je, kaže, značajan za oba naroda.

„Nasleđe Nikolaja Krasnova, posebno ono u Srbiji, je velika i trajna spona prijateljstva i bratstva naša dva naroda, koje će biti trajno i čvrsto“, rekao je Bocan Harčenko i dodao da su Krasnov i ostali ruski emigranti Srbiju osećali kao drugu otadžbinu.

Praunuk Nikolaja Krasnova, Sem Smol, koji je rođen i živi u Australiji, zahvalio je gradskim vlastima na prilici da, u ime potomaka ruskog umetnika, prisustvuje obeležavanju 80.godišnjice smrti Krasnova ističući da je to za njega velika priviliegija.

Smol, koji je jedan od troje praunuka Vere Krasnov, mlađe ćerke ruskog umenika, ispričao je da i danas čuva razglednice Beograda koje je njegova majka dobijala od dede i da je otkrivanje spomenika na Malom Tašmajdanu veoma emotovan događaj za njega.

„Čestitam autoru na neverovatnom spomeniku koji je uradio po uzoru na jednu fotografiju mog pradede na kojoj je za radnim stolom, okružen saradnicima, a koji je govorio da je početak stvaranja za stolom i nad praznim papirom“, rekao je Smol.

Otvaranju izložbe prisustvovali su i predsednik Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda Valerij Aleksejev i šef uprave za međunarodne projekte Grada Moskve Sergej Bondarenko.

(Tanjug)