ZORICA MARKOVIĆ PIŠE AUTOBIOGRAFIJU: Pojedine kolege su zaslužile da iznesem STVARI koje bi im POREMETILE ŽIVOT!

Pevačica narodne muzike, Zorica Marković, poslednjih nekoliko godina pretežno se bavi učešćem u rijaliti formatima, te je tako stekla još veći broj fanova nego pre, a sada je rešila da publiku obraduje ne samo pesmom, nego i knjigom u vidu autobiografije.

– Imam preozbiljnu pesmu koja je gradski hit, gradski narodnjak. Razmišljam da li to da snimim ili onu za*ebanciju na sve moje klipove i fore, što bi bilo vrlo dobro. Volela bih da mi radi Cobi. On je meni ludilo mozga. Dvoumim se – rekla je Zorica za Srbija Showbizz, a onda je i otkrila o čemu će govoriti njena knjiga, čije stvaranje je već dugo u procesu.

– U međuvremenu, ta moja knjiga traje i traje. Sve u svoje vreme, jer se Bog smeje našim ciljevima. Verovatno to čeka neko vreme. Boli me uvo šta ko misli. Tu je ispisan moj život – i crn, i beo, i kakav ‘oćeš, ali gola istina. Ja mislim da će ljudi da se krste. Svi smo imali i lepe i ružne stvari u životu, da se ne lažemo. Nikome nisu cvetale ruže uvek, tako da sam ja obuhvatila negde od 6, 7 godina, pa sve do sad. Biće tu, boga mi, ili jedna ili dve. Ne može da stane, jer mnogo je bogato to. Ima raznoraznih zavrzlama – počela je Zorica, pa se osvrnula i na kolege, koji će takođe biti likovi u knjizi, s obzirom na to da predstavljaju važan deo njenog života.

– Od mojih početaka, kada sam imala 16, 17 godina. Tada je Lepa bila u cvetu mladosti, ona i Silvana, Cune, Tozovac i još par pevača… Od tada do danas na stotine ih je prošlo, došlo, otišlo, ostalo, zadržalo se, radila sam punom parom, sa svima kontaktirala. na hiljade muzičara, pevača, kolega, svadbi, doživljaja… I u Sibir sam stigla, veruj mi. Svaki trenutak pamtim i svaki momenat ima posebnu priču. Svaki kolega ima svoju ulogu – dobru ili lošu, ali sve u originalu, po imenu i prezimenu, nema razloga da se krije. Ako je ružna situacija bila, preneću istinski, i da sam ja pogrešila. Ne mora da znači da su samo oni pogrešili, nisam ja bezgrešna, pobogu – samokritična je bila Zorica osvrnuvši se na prošlost.

– Pa nema, te neke ekstremne situacije bi mnogima poremetile život. Bez obzira na to što o meni svašta pričaju, misle da sam najgore, neka misle da sam najgora, boli me uvo. Ne mogu baš toliko daleko da idem, nema smisla. Ipak su to sada ozbiljne porodice, veliki vremenski period je iza nas, dosta se toga izdešavalo, imaju neku mirnu luku, ali ima drugih interesantnih stvari. Nema smisla da baš idem tako daleko, a mogla bih, iako su zaslužili, ali ne mogu. Nemam srca – zaključila je Zorica.