Корупцију не би пријавило 86 одсто грађана Србије

БЕОГРАД - Грађани Србије сматрају да је корупција распрострањена, како на националном нивоу, тако и у њиховом непосредном окружењу, али 86 одсто не би пријавило корупцију, речено је данас, приликом представљања резултата истраживања о перцепцији грађана о борби против корупције.

Више од половине испитаника је одговорило да, ако би се нашли у ситуацији да им траже мито, не би платили, већ би тражили помоћ од некога ко би могао да им помогне без плаћања, нити би пријавили да им је тражено мито, навели су аутори истраживања из Америчке агенције за међународни развој (USAID) и Центра за слободне изборе и демократију (CeSID).

Невладина организација Транспарентност Србија данас је у саопштењу, поводом Међународног дана борбе против корупције, оценила да су предложене измене неколико антикорупцијских закона недовољне да испуне препоруке међународних организација, дате након избора, 2016. и 2017. године.

Транспарентност зато позива посланике да на седници која почиње данас, како кажу, суштински побољшају четири антикорупцијска закона, тако да се заиста сузбије могућност злоупотребе јавних ресурса и јавне функције.

Подсећају да је Влада предложила измене неколико чланова у Закону о Агенцији за борбу против корупције, односно Закону о спречавању корупције (који ће од бити у примени од септембра 2020), Закону о финансирању политичких активности и Закону о јавним предузећима, а како би се испуниле препоруке Мисије OSCE/ODIHR дате 2017. и 2016. године.

ТС оцењује да те измене, у садашњем тексту, неће решити проблеме, које је, иначе, сама Влада препознала у антикорупцијској стратегији из 2013. и у Акционом плану за поглавље 23 европских интеграција.

Транспарентност указује да би требало искористити измене закона да се уреди "функционерска кампања", тако што би се ограничиле могућности да се кроз наводно редовне активности јавних функционера обезбеђује њихова додатна промоција у медијима пред изборе.

Сматрају да је у Закону о финансирању политичких активности корисно то што ће Агенција бити дужна да утврди да ли је било кршења правила у кратком року по пријему пријаве, али додају да би такве рокове требало прописати и за поступање Агенције у контроли извештаја о финансирању кампање, као и за покретање поступка за кажњавање одговорних лица.