DW: Gradski prevoz – besplatan ili kvalitetan?

BON – Više nemačkih gradova nudi besplatne karte za gradski prevoz u određenim danima, a cilj ovog eksperimenta je da ubedi građane da smanje upotrebu automobila, kako bi vazduh bio čistiji.

U maju 2018, Evropska komisija je podnela Evropskom sudu pravde tužbu protiv Nemačke i još pet zemalja EU zbog zagađenja vazduha. U brojnim nemačkim gradovima su prekoračene količine emitovanog azotnog dioksida koje propisuju smernice EU.

Prema EK, štetni gasovi su krivi za oko 400.000 prevremenih smrtnih slučajeva u čitavoj EU. U Nemačkoj bi pre svega prigradski prevoz trebalo da pomogne da vazduh postane čistiji. Federacija pri tome potpomaže savezne pokrajine i opštine i to sa oko 8,6 milijardi evra svake godine, prenosi Dojče vele.

„Klimatski paket“, osim toga, obećava povećanje budžeta za izgradnju prigradske saobraćajne mreže sa milijardu evra godišnje od 2021. godine. Mnogi istraživači klime smatraju da je to premalo.

Saveznom ministarstvu za saobracaj je na raspolaganju ukupno 30 milijardi evra. Od toga 40 odsto ide na održavanje puteva – koje pre svega koriste automobili. Istovremeno više nemačkih gradova pokušava da stvori podsticaje za korišćenje sredstava javnog prevoza umesto automobila.

U Hanoveru su, na primer, građani prve subote u decembru mogli besplatno da koriste javni gradski saobraćaj. U pogonu je bilo primetno više autobusa i tramvaja kako bi ta ponuda postala atraktivnija.

Neke ulice na užem podrucju grada su bile čak zatvorene za saobraćaj, kako bi autobusi i tramvaji brže stizali do cilja. Porast broja putnika se nije primećivao jer je na ulicama bilo više tramvaja i autobusa nego inace.

Regionalni načelnik za saobraćaj, Ulf Birger Franc, procenjuje da je taj akcioni dan koštao oko 600.000 evra. Skupo, ali uspešno: prema prvim saznanjima, javni prevoz je imao 60 odsto više putnika. Gradonačelnik Belit Onaj pozdravlja taj rezultat, ali načelnik Franc naglašava da je to bio eksperiment a ne i dugoročno rešenje. Prigradski saobraćaj bi u budućnosti trebalo da se dalje širi – i da postane atraktivniji, ne samo po ceni.

„Komfor, pouzdanost i domet imaju veliku ulogu“, kaže Lukas Blok sa instituta Fraunhofer na kojem istražuje nove forme mobilnosti. Kada su tramvaji stalno prepuni, kada stalno kasne i teško je doći do njih, onda nije tako važno to što je vožnja gratis, dodaje.

To pokazuju i druge gradske inicijative, na primer, karta od 365 evra za godinu dana koja je uvedena u Bonu prošle godine – vožnja gradskim prevozom košta tako jedan evro na dan.

Ali, od 17.000 dosad je prodato samo 6.500 karata. Kritičari naglašavaju da oni koji svakog dana idu na posao u drugi grad nemaju koristi od toga i da je za takve zaposlene automobil još uvek najatraktivniji.

U samim gradovima se situacija ionako menja. „U velikim gradovima opada broj mladih sa vozačkom dozvolom“, naglašava Blok. To je, između ostalog, posledica situacije u kojoj javni prevoz vozi kako treba a bicikl je takođe dobra alternativa.

Besplatan gradski prevoz subotom nude i gradovi Minster i Karlsrue.

(Tanjug)