RATNI HEROJ

OFICIR JNA ODBIO DA BUDE ZLOČINAC: Neki zli Srbi spalili su mu celu porodicu, a onda je Amir spasao celo srpsko selo!

Po definiciji, reč heroj znači izuzetno hrabar čovek, koji spašava druge ljude i brani ih od zla. Amir Reko je sinonim pomenute reči. Ovaj bivši oficir JNA, izdigao se iznad lične tragedije, odoleo je mržnji, nacionalizmu, besu, želji za osvetom i ostao čovek.

1992. godine je spasao 44 srpska civila, odbivši da napadne selo Bučje, pozvao je meštane da se predaju i garantovao im sigurnost, iako su srpske snage ubile njegovu majku, dedu i još sedam članova porodice, a potom ih i spalili u napuštenoj kući.

Rođeni ste u državi koje više nema. Kakva su vam sećanja na detinjstvo i da li ste se tada delili po nacionalnoj pripadnosti i veri?

- Iskreno da vam kažem, ja sam nostalgičar, jako mi nedostaje država u kojoj sam živeo. Rođen sam u selu Gudelj, gde su zajedno živeli i Srbi i Muslimani. Detinjsvo mi je ostalo u najlepšem sećanju, zaista mi nedostaje način na koji se živelo, ta zajednica. Svi su se družili između sebe, nije bilo bitno u koga veruješ, ili kako se zoveš, rekao je u intervjuu pre 2 godine za Espreso..

Školujete se na Vojnoj akademiji, postajete oficir i zaklinjete se da ćete braniti državu. Kada ste osetili da se sprema raspad te iste države?

- Ja sam se prvo kao dobrovoljac javio da branim Jugoslaviju kada su počela dešavanja u Sloveniji. Bilo mi je krivo, kao i većini oficira, da se raspada jedna jaka država. Tada sam osetio da se sprema početak kraja. Kasnije je ista sudbina zadesila i Hrvatsku i Bosnu. JNA je tada ostala prepuštena sama sebi, a kasnije je i postala ogledalo društva. Tada sam se pozdravio sa svojim prijateljima Srbima, "dezertirao sam", jer je takav momenat bio da se nije moglo ostati u takvoj vojsci, i svako je krenuo na svoju stranu.

Uz pomoć vašeg prijatelja iz Srbije, vraćate se u Bosnu, kada je počeo rat. Saznajete da vam je sedam članova porodice mučki ubijeno - živi spaljeni od strane srpske vojske. Ko vam to saopštava?

- Da, Dragan Simić mi pomaže rizikujući svoj život da uđem u reon, koji kontrolišu bošnjačke snage. Kurir koji je svakodnevno izveštavao kako napreduju srpske snage dolazi i prenosi mi da su neljudi u mom selu spalili moju majku, babu, dedu i ostale članove porodice. Pucali su u njih, i žive, ili polužive ih spalili. Našao sam kosti pored vrata, što znači da su pokušali da pobegnu. Takvu tragediju, nikada, nikome u životu ne želim da doživi. Od tog momenta moj život se menja.

Vi samo dva dana posle toga odbijate naređenje koje ste dobili - da sa svojom brigadom "očistite" srpsko selo Bučje. Kako ste uspeli da prevaziđete pomračenje uma, da odolite besu i mržnji u tom momentu, i zahvaljujući toj odluci spasite nekoliko desetina Srba?

- Teško je iz ovog ugla pričati o tome. Danas kada čovek čoveku kaže ružnu reč, on se naljuti. Upravo mi je tragedija koja se desila pomogla da postupim pravedno. Imao sam osećaj kao da mi je moja majka dala snagu da donesem ispravnu odluku. Tako me je vaspitala. Ne smatram da sam učinio nikakvo herojsko delo, samo sam postupio ljudski. Zamolio sam meštane iz sela Bučje da se predaju, objasnio sam im da su mi Srbi pre par dana spalili porodicu, tačnije izordi srpskog naroda. Ti ljudi nisu bili krivi za ono što mi se dogodilo.

Najavili ste osnivanje pokreta Most 21 u Sarajevu. Odakle je potekla inspiracija za pomenuti naziv? Koji su programski ciljevi pokreta i kakve ljude biste voleli da okupite?

- Nikada se u životu nisam bavio politikom i da mi je neko rekao da će se to desiti, samo bih se nasmejao. Smatram da ljudi koji se bave politikom, rade to samo kako bi lakše pljačkali. U Bosni je barem tako, ne mislim ni da je u Srbiji drugačije, isti je to mentalitet. Želim da dokažem da ne mora da bude tako. Sedamnaest godina sam živeo u Danskoj, u uređenoj državi, želim da prenesem neko dobro iskustvo. Ideja o pokretu i sam pokret je izrastao iz naroda. Odluku sam doneo ne zato što meni bilo šta treba, ja uopšte nisam ni važan u svemu ovome, bitna je želja naroda. Čuo sam mnoge komentare da je suludo i apsurd da svi opet lepo i normalno živimo zajedno, bez razlika po pitanju pripadnosti i vere. Ako je apsurd biti čovek - onda je i ideja apsurdna. Direktno ću reći šta je cilj - smena kompletne etno-nacionalne vlasti koja vlada više od 25 godina. Svi moraju odgovarati za ono što su uradili - za posleratnu pljačku. Mnogi se okružuju raznim verskim zajednicama, lažnim patriotizmom i to koriste za svoje prljave poslove. I vidite to im tolike godine uspeva! Mi njima jednostavno treba da pomognemo da odu u zatvor, jer namerno stvaraju mržnju i netrpeljivost, zbog ekonomskog profitiranja. Demokratija na Balkanu ne može da funkcioniše na način kao na Zapadu. Stranka će ići težim putem, ali smatram da je to jedini, ispravni put, kao i poslednja šansa za BIH. Svako je dobrodošao u pokret, sve što je potrebno je da bude čovek. Naziv je svakako simboličan - most spaja ljude.

Da li mistlite da pomirenje i jednakost za koje se zalažete, možete proširiti i van granica BIH, na prostor bivše Jugoslavije?

- Koliko god neko smatrao da je to nemoguće, ja mislim da je moguće. Nemoguće je vratiti staru Jugoslaviju, ali moguće je vratiti vrednosti koje su tada bile. Ima mnogo dobrih ljudi ne samo u Bosni, nego i u celom regionu, koji žele ovo da podrže. To ću i dokazati sledeće godine.

Imamo prilike da vidimo da mladi ljudi, od kojih neki nisu ni bili rođeni za vreme rata, često po društvenim mrežama pišu reči mržnje, propagiraju nacionalizam i versku podelu. Da li mislite da se namerno stvara atmosfera mržnje, jer to nekome odgovara? Kome to odgovara?

- Veliki uticaj na raspad Jugoslavije imao je strani faktor. Oni su uložili ogroman novac u BIH i njima odgovara da se i dan danas mrzimo, jer profitiraju. Mislite da neko želi da uloži jednu marku u Bosnu, a da mu se ne vrate dve? Sve pomenuto se namerno propagira samo zbog finansijskog interesa. Oni nas i dalje truju i seju mržnju među mladima. Lično mislim da su negde i verske zajednice zatajile - na njima je velika odgovornost da propagiraju ljudskost i jednakost, a i one su se okrenule samo sebi i brane svoju nacionalnost. Mora jednom da shvatimo da mora zajedno da se borimo protiv stranog uticaja, protiv toga što nas namerno dele, jer je njima to jedina šansa da i dalje vladaju. Mi smo jedan narod, nije prirodno da se delimo, to mladi moraju da shvate, kao i to da je jedini spas i snaga u ujedinjenju.

Kako vidite budućnost Balkana?

- Ako i dalje ostane ova vlast koja je sada, u celom regionu, mislim da će sve zemlje postati zemlje staraca. Ko od mladih onda želi da ostane tu? Što pre shvatimo da zajedno možemo mnogo, i da je jedino važno kakvi smo ljudi, a ne ko smo - tada ćemo imati svetlu budućnost.

kurir.rs/ espreso.rs/Jelena Dukić