Настава и уџбеници нису прилагођени студентима с хендикепом

С највећим тешкоћама суочавају се академци с оштећеним слухом, јер на факултетима Београдског универзитета нема тумача знаковног језика

Удео студената с инвалидитетом у академској популацији Београдског универзитета (БУ), који је највећи у Србији, јесте испод пола процента, кажу у Универзитетском центру за студенте с хендикепом. Број уписаних на 31 факултет у главном граду је с 57, колико их је било у академској 2016/17. години лане пао на 41, док су овог октобра индексе добила 43 академца с инвалидитетом.

Зорица Стевић, стручна сарадница на пословима подршке студентима с хендикепом у Универзитетском центру, истиче да на БУ, који има око 100.000 академаца, тренутно студира између 400 и 500 студената с инвалидитетом, али претпоставља и да је број нешто већи јер у евиденцији имају само онај део популације који се њима пријавио. На десетогодишњицу инклузије забележен је помак у укључивању особа с интелектуалним потешкоћама на студије. Факултете су почели да уписују и они који имају спектре аутизма, што је према Стевићевој пре деценију било незамисливо.

На највећем универзитету академци с хендикепом најчешће уписују друштвене факултете, који се и највише прилагођавају овом делу популације. Квоте су увек попуњене на Факултету политичких наука (ФПН), Правном, Филозофском, Филолошком, Електротехничком, а места редовно остаје на Архитектонском, Грађевинском, Факултету за физичку хемију, Хемијском и Техничком факултету у Бору.

– Сваком студенту с хендикепом се пружа индивидуална подршка и имају право да од професора, или од руководства факултета траже да им прилагоде наставу и полагање пријемног и осталих испита. Факултети углавном настоје да обезбеде приступ зградама и побољшају услове за учење, али су радили и на сензибилизацији запослених за тешкоће с којима се суочавају особе с хендикепом. Правни факултет истичем као пример добре праксе, нарочито у прилагођавању литературе студентима с оштећењем вида и тешкоћама у учењу, који је ову препреку премостио „унутрашњом политиком” и доношењем правилника. Ту се истичу и ФПН, ФАСПЕР и Пољопривредни факултет – наглашава Стевићева и додаје да су они за превоз до факултета или библиотеке обезбедили возило с рампом, намењено првенствено студентима који живе у домовима, а отежано се крећу, користе колица, слепи су или слабовиди.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” је, на иницијативу центра, добила робот – скенер најновије генерације, који креира литературу у електронском облику приступачну овом делу популације. Центар постоји већ 11 година и учествовао је у набавци и постављању више од 20 таблица на Брајевом писму на Филозофском факултету, а у сарадњи са Студентским парламентом организује вршњачку подршку за студенте с хендикепом, у којој им колеге без инвалидитета прилагођавају литературу, прикупљају белешке, пријављују испите... На фејсбук страници центра редовно ажурирају информације о пракси, курсевима и другим садржајима у којима могу да учествују и студенти с инвалидитетом, за које организују и дан отворених врата пред пријемне испите.

Министарство просвете неколико година уназад спроводи афирмативне мере уписа кандидата с хендикепом и од школске 2015/2016. године они остварују право на место у студентском дому и исхрану у мензи по буџетским ценама.

– Често настава и уџбеници нису прилагођени потребама студената с инвалидитетом, а доносиоци одлука истичу да је ту недостатак новца највећи проблем. Ми сматрамо да је проблем у томе што није створена клима за системско решавање овог питања. Помажемо и студентима ван Београда. Многи факултети имају рампе које је тешко користити, док уџбеници нису прилагођени слабовидима и слепима. С највећим тешкоћама суочавају се студенти с оштећеним слухом, јер на факултетима БУ нема тумача знаковног језика. Ако на неком факултету и постоји индуктивна петља која, прикључивањем за слушни апарат, помаже академцима у праћењу наставе, наставно особље углавном није обучено да је активира, па се она уопште не користи – истиче Стевићева и додаје да је и даље много препрека и за академце с отежаним видом, како приликом кретања, тако и приликом учења.

Велики проблем је и непостојање персоналних асистената које студенти и не могу да добију од универзитета јер према Закону о социјалној заштити ову услугу финансирају локалне самоуправе.