Наша порука је – злочин се не исплати

Људи воле да виде шта се дешава „иза сцене”, како је полиција дошла до убице... Трудили смо се да бирамо случајеве који ће нам послужити да проговоримо и о преварама у осигуравајућим друштвима, наркоманији, малолетничком насиљу... Покушали смо да људима поручимо да се злочин не исплати, и да неко не помисли да може да прође некажњено – истиче Вељко Медић, аутор емисије „Срце злочина“

Када је 2004. године као студент новинарства дошао да волонтира на РТС, Вељко Медић није ни слутио да ће после готово деценије и по постати не само стални део тима информативне редакције јавног сервиса, већ да ће имати и ауторску емисију. „Срце злочина”, која обрађује теме из црне хронике и реконструише случајеве који су потресали јавност. Емитује се већ два месеца уторком на РТС 1 и гледаоци су је веома добро прихватили. Зашто су емисије са оваквом тематиком гледане? Зар нам није доста не тако пријатне свакoдневице?

– Један инспектор нам је рекао да људи воле да виде шта се дешава „иза сцене”, како је полиција дошла до убице, како је решен случај. Наравно, веома је важно и како ћемо обрадити тему и да ли ћемо успети да пошаљемо поруку, а то је један од најважнијих циљева наше емисије – подвлачи Медић који каже да је тешко измислити нови формат када је реч о овој тематици и да су овакве емисије већ виђене на нашим телевизијама.

– Али, трудили смо се да бирамо случајеве који ће нам послужити да проговоримо о неким проблемима, као што су преваре у осигуравајућим друштвима, наркоманија, малолетничко насиље... Покушали смо да људима поручимо да се злочин не исплати, и да случајно неко не помисли да може да прође некажњено – истиче.

Према његовим речима, бирали су случајеве који су правоснажно окончани јер једино о њима полиција, судови и друге службе могу да причају отворено. Такође, теме за емисију тражили су и ван Београда, јер има доста злочина и по читавој Србији који пролазе незапажено, пошто се медији њима уопште или сасвим мало баве, а притом су интересантни за приказивање и могу бити поучни.

У креирању емисије учествује озбиљан и уигран тим – редитељ Тодор Попов, помоћник режије Ивана Грбић, сниматељи Сима Димитрић, Далибор Вучковић, Александар Беатовић, монтажер Владимир Јовић, тонски сниматељ Зоран Тарабановић, расветљивач Зоран Ђорђевић и организатор Мирослав Јокнић. За првих шест епизода су сами писали сценарио, да би им се придружила искусна Владислава Војновић која је написала сценарио за наредних шест епизода.

– Сада је много лакше. Када је екипа уиграна, све се брже решава и ради. Сада смо већ уходани тим – поносно истиче овај новинар.

Заједно се договарају из ког угла ће обрадити одређену тему и на који део приче ће се фокусирати. У томе им доста помажу и инспектори који су радили на тим случајевима и који су често и сами желели да се прикажу у што бољем светлу, али и да екипу упуте и да је нечему и науче... Често су добијали и више него што су тражили. Тако да није било тешко наћи саговорнике из полиције, прича нам Медић, колико је било тешко доћи до пријатеља, чланова породице, родбине жртава...

– То је мукотрпан посао, убедити их да стану пред камере. Многима је било тешко да о злочину говоре и после 20 година – казује нам и присећа се:

– Било је ситуација да саговорници пристану на разговор, али када почнемо да снимамо одустану или то не буде оно што смо очекивали. Најважније је опустити саговорника како бисмо из њега извукли и нешто више. То је највеће умеће.

За ову област Медић се заинтересовао још 2004. године када је уз редовна дежурства у информативној редакцији заједно са колегиницом Иваном Маричић ишао на суђења за убиство Зорана Ђинђића.

– Замолио сам је да пођем с њом. За мене то је био велики изазов. Много тога сам тада научио и видео. И тако сам ушао у овај сегмент новинарства и остао у њему до дана данашњег. На ову емисију гледам као на надоградњу. До сада сам радио прилоге и извештаје који се своде на два, три минута.... Ово је нова једночасовна форма и има много посла око припреме. Искусна екипа с којом радим много ми је помогла у почетку да се снађем у изради сценарија, снимању, приступу – објашњава.

Медић је завршио Факултет политичких наука, смер новинарство и први контакт са струком био му је управо на РТС-у где је дошао на праксу. Није очекивао да ће ту наћи ухлебљење. После неколико месеци волонтирања, понудили су му хонорарну сарадњу. Срећан је што су се све коцкице тако поређале и што је имао прилику да учи од старијих и искуснијих колега.

– То је велика привилегија. Због трке за новцем и опстанка, многи нису спремни да остану довољно дуго и брзо одустају. Ако вредно радите и ако сте посвећени послу, успећете и опстати. Прво сам био волонтер, па хонорарац четири године... Од старијих колега сам чуо да су били хонорарци и знатно дуже. Треба бити упоран, истрајан у ономе што се воли и жели – самоуверено прича.

Љубав према новинарству наследио је од оца, раније дописника „Политике”. Тврди да су га одувек интересовале теме из црне хронике.

– Када имате новинара у кући, врло брзо видите све мане једне професије. Уз оца сам то све сазнавао, и све оно што сам касније доживљавао није ми било страно – објашњава.

Новинарство је уписао 1999. године у време бомбардовања. Те године није се полагао пријемни испит. Истовремено је уписао и Правни факултет у Новом Саду. Родитељи су му дали могућност да бира где жели да студира. У Београду му је живела сестра од тетке и вероватно је то додатно пресудило да се одлучи ипак за новинарство. Данас живи и ради у Београду где је засновао и породицу. Има четворогодишњег сина. Каже да су сви у породици навикли на његово нестално радно време... Од почетка је то тако, често им није право, али навикли су и схватају да је таква природа посла.

Док је био на факултету, признаје нам, размишљао је више о штампаним медијима, пошто му је и отац писао за новине. Када се отворила могућност за ТВ, прихватио је ову понуду и телевизија га је, како тврди, купила. Задовољан је својим избором, мисли да није погрешио.

– У сваком послу потребно је нешто променити с времена на време. Мени је та промена дошла у виду ове емисије. За сада сам задовољан. Снимљено је 12 епизода, радимо на наставку који би требало да почне да се емитује на пролеће – открива нам за крај.