Meta(fora) na čelu predsednika

Stara srpska narodna izreka kaže: „Ko tebe Krušikom, ti njega Đilasom!“, tako da prosečan razgovor o Krušiku sa natprosečnim naprednjakom uvek završava prosečnom konstatacijom: „A znate li vi koliko je Đilas...“

To – a znate li vi koliko je Đilas... – može da se završi bogatim asortimanom Đilasovih nepodoboština, svinjarija i brljotina, mada se najviše preporučuje licitiranje slobodnim stilom sa ciframa koje je Đilas pretočio u sopstveni džep, te zbrisao u nepoznatom pravcu.

I sada nikako ne mogu da ga uhvate. Gledaoci nacionalnih frekvencija misle da je Đilas nestao iz naše zemlje sa tim priličnim bogatstvom, koje je više otprilično bogatstvo, pošto se cifra zna uglavnom otprilike.

To vam otprilike dođe oko 600 i nešto miliona evra, mada niko ne zna skroz precizan podatak, pa se on kreće od 601 milion evra do 699,99 miliona evra koje je Đilas pokrao trgujući sekundama, što je moglo samo u vreme bivše vlasti, jer ko je lud da kupuje sekunde, specijalnu vrstu mačke u džaku, i to baš od Đilasa.

Đilas je, dakle, lakovernim građanima prodavao sekunde i zaradio između 601 i 699,99 miliona evra, a građani su morali da ih kupuju pa sada imaju pune ormane sekundi sa kojima ne znaju šta da rade, jer su sekunde bezvredne, pošto su inače besplatne.

Od pre neki dan, međutim, taktika odgovora na pitanja o Krušiku je blago izmenjena, tako da se čak i rimuje, što pokazuje da u svakom državnom funkcioneru naprednjačke provenijencije čuči pesnik amater.

Novinar, na primer, pita natprosečnog naprednjaka: „Koliko je ministrov otac prodao mina?“, a natprosečni naprednjak odgovara: „Mina!? A jeste li videlu naslovnu stranu NIN-a?“

Desilo se naime da je posle lepe srpske reči bindžovanja na red došla i lepa srpske reč - kropovanje. Utvrđeno je, pak, da je zloglasni Mića Ćulibrk izvršio krivično delo kropovanja tako što je uzeo fotografiju najpoznatije nepostojeće postojeće agencije Tanjug, i prekadrirao je tako da ispada kako fotograf nepostojeće postojeće agencije Tanjug cilja iz snajpera predsednika Vučića, ali mu je zadrhtala ruka, pa umalo nije koknuo obližnjeg Dodika. I sve se to dešavalo na Sajmu naoružanja & vojne opreme, gde je predsednik Vučić, tokom obilaska štandova, jedva izvukao živu glavu, pošto je sa svakog štanda u njega bila uperena po neka puška, snajper, haubica ili bestrzajni top. Ali je predsednik uspeo da eskivira tu gomilu atentatora, te je na izlasku sa Sajma naoružanja & vojne opreme, prema izjavama malobrojnih preživelih očevidaca, ponosno rekao: „Maj nejm iz Bond! Džejms Bond! Ukratko – Vučić!“

Da je, recimo, fotograf nepostojećeg postojećeg Tanjuga uslikao predsednika kako stoji pokraj otvorenog gepeka na Sajmu automobila, a zloglasni Mića to kropovao i stavio na naslovnu, neko bi se već setio da je Mićina ideja u stvari bila da predsednika ubaci u gepek, popularno rečeno da ga gepekira i odveze u nepoznatom pravcu.

Da je, recimo, fotograf postojećeg nepostojećeg Tanjuga uslikao predsednika kako na Sajmu nameštaja stoji pored čiviluka, a zlogl. Mića to kropovao, bilo bi jasno da Mića želi predsednika obešenog, makar na čiviluk, pošto još ne postoji Sajam vešala i dželatske opreme, gde bi predsednika uslikali kako stoji pored najnovijeg modela vešala.

Da je fotograf kakvog god Tanjuga, na primer, uslikao predsednika kako na Sajmu građevinarstva stoji pored mešalice za beton, a potom to kropovao zloglasni & pokvareni Mića, očigledno bi bilo da je bolesna mašta pokvarenog Miće ovaj put osmislila betoniranje predsednika u temelje nekog kapitalnog projekta, po tajnom receptu italijanske mafije.

Da je bilo koji fotograf uslikao predsednika kako na Sajmu medicinske opreme stoji pored ministra Zlatibora Lončara, te usledilo poznato Mićino zloglasno kropovanje, svima bi bilo jasno da je predsednik u opasnosti da ga kidnapuje zemunski klan.

Ima toga toliko, da bi jednog dana mogao da se organizuje Međunarodni sajam svih pokušaja atentata na predsednika, koji bi, naravno, otvorio Mića, glavni urednik NIN-a, opasnijeg naoružanja od mina. Da l' ste primetili da se i ovo rimuje?

E sad, džaba što su eksperti za naslovne strane utvrdili da je ona kropovana naslovna strana na kojoj fotograf nepostojećeg postojećeg Tanjuga u ležećem položaju cilja predsednika iz snajpera dok mu Mića pridržava redenik, zapravo jedna obična metafora koja govori o aferi trgovine oružjem, u šta, nećete verovati, spadaju i snajperi.

-Metafora! – uskliknuo je svaki misleći napednjak: „Eto, jesam vam rekao da predsedniku crtaju metu na čelu, i to ne običnu metu, nego metaforu! Crtanje metafore na čelu predsednika, krvoproliće kropovanjem, jasan je dokaz da je Mića Ćulibrk u stvari - Li Harvi Osvald!“

-Je l' to predsednik Kine? – upitao bi se svaki nemisleći naprednjak, razmišljajući zašto bi taj Li, predsednik Kine, bio idol Mići Ćulibrku, kad smo mi više nego odlični sa Kinezima.

Sve u svemu, što bi rekao naš narod: Kropovanje, ludom radovanje!