OGLASILA SE SEVERINA KOJIĆ OTVORENIM PISMOM! SVAKA NJENA REČ BOLI: Oprosti im, sine, jer stvarno ne znaju šta čine!

Sud je doneo odluku da Severini Kojić oduzmu sina i starateljstvo nad njim pripadne ocu Milanu Popoviću. Ova odluka zaprepastila je mnoge.

Pevačici je ova odluka strašno tešklo pala, utučena je i ne prestaje da plače. Trenutak kada je sina morala da preda ocu bilo je nešto najgore u njenom životu.

Ona se danas prvi put obratila javnosti putem Instagrama, a poruka koju je poslala rastopiće i najtvrđa srca.

Njeno otvoreno pismo prenosimo u celosti:

“Znaš sine,

to su samo neki papiri koje je neko ispisao i postoje neka slova koja je neko nakucao u reči koje ne vrede za nas dvoje. Oduzeli su nas jedno od drugog fizički, ali to je sve što su mogli.

Nakon 7 i po godina sada su mi dali da te viđam 88 sati mesečno. Hej, pa to je ipak 88 sati. Mogli su i manje, sve su mogli i sve su učinili da nas povrede.

Ali, znaš šta sve mi možemo, ti i ja sa 88 sati? Možemo čuda. Dali su mi da dvaput mesečno mogu da prespavam sa tobom i uspavam te….Hej, koliko se mi možemo ispričati za te dve večeri oni ne mogu ni da zamisle.Sve druge večeri mama će te zamišljati. Jer ti se pretvaraš u svaku moju misao i svaka moja misao se pretvara u tebe.

Mogu mi te neki strani ljudi zabraniti, ali mi ne mogu zabraniti da te volim, da mislim na tebe svaku sekundu. Ovo je, sine, samo ružan san i mama obećava da ćemo se brzo probuditi.

Opet ćemo se mi uspavljivati svako veče, a o tome će odlučiti ”gospodin vreme”. Dotad, mama je uvek uz tebe i ovo će brzo proći, sine.
Oprosti što nisam stigla ni da ti objasnim šta se juče dogodilo, imali smo puno vażnijih stvari… Gledali smo “Toy story 4”, pa smo pekli palačinke, pa smo se igrali zoološkog… Nije bilo vremena za tugu, ni za objašnjenje… Morala sam da te odvedem… Išli smo sa osmehom.

Te čudne reči koje postoje samo na papiru, ali ne i u stvarnosti, napisala je jedna teta koja ne zna ko smo mi i koja se igra s nama… Teta je na višem nivou igrice. Uvela je nova pravila u igricu zvanu “hrvatsko pravosuđe”.

Mi samo nismo ovo ni slutili, nismo znali pravila. To su njena pravila, njihova, ne naša.

Samo ti meni budi dobro i sve će biti dobro. Mama je dobro Robine moj, tvoj Betman te čeka.

I oprosti im sine jer stvarno ne znaju šta čine….”