И средње образовање да буде обавезно и бесплатно

Извештај је и ослонац за планирање унапређења квалитета образовања и дефинисања појединих стратешких циљева до 2030. године.

Значајан искорак направљен је дефинисањем афирмативних мера за упис у средњу школу. На другим нивоима образовања мере подршке редовном похађању углавном су усмерене на ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом и најчешће не обухватају друге осетљиве групе. Највећи напредак направљен је у обезбеђивању бесплатних и прилагођених уџбеника”, закључује се, између осталог, у извештају.

Творци тог документа препоручују да се обезбеди одговарајући (мада не прецизирају који) број стручних сарадника и педагошких асистената да би се осигурао одржив развој инклузивног образовања. Сугеришу и да се уведе обавезно и бесплатно средње образовање и васпитање, јер би то могло да допринесе већем укључивању деце из осетљивих група у више нивое од основног образовања. Стручњаци позивају да се припреми дугорочна стратегија трансформације школа за ђаке са сметњама у развоју, као и да се обезбеди веће учешће родитеља у развоју и промовисању инклузивног образовања.

– У наредном периоду потребно је наставити рад на трансформацији специјалног образовања у смислу његове функције, ефикасности и педагошког рада. То ће у пракси значити да ће дефектолози и други „специјални” наставници – уместо да се запошљавају само у специјалним установама, бити подршка редовним вртићима и школама, односно васпитачима и наставницима који ће радити с децом с разним сметњама у развоју и учењу. За то је потребна и промена иницијалног образовања васпитача и наставника, али и специјалних педагога и дефектолога, који би од сада више требало да дају подршку инклузивном образовању на разним нивоима, уместо да раде с малим бројем ученика с развојним сметњама – објаснила је за „Политику” Анамарија Вичек, државни секретар у Министарству просвете.

Министрова листа бесплатних обука Инклузивно образовање од старта је међу приоритетним областима стручног усавршавања запослених у образовању. Већи број програма на ову тему се увек налазио и на такозваној – министровој листи.– То су програми сталног стручног усавршавања запослених у образовању и васпитању, процењени да су од јавног интереса, а одобрава их министар. Међу њима је велики број обука развијених у сарадњи с Уницефом, као што су „Наставници као носиоци квалитетног образовања за свако дете”, „Диференцијација наставе”, „Спречавање осипања ученика из образовања”, „Коришћење Брајевог писма”... Обуке с „министрове листе” реализује министарство а учешће за све запослене је бесплатно – објаснила је Вичекова.

На питање да ли су учитељи и наставници данас обучени да правовремено и у најбољем интересу деце одговоре захтевима инклузивног образовања, Вичекова каже да је у првој фази (од 2009. до 2013. године) 30.000 наставника похађало програме обуке усмерене на промену начина размишљања појединаца и образовних институција, стицање и развијање професионалних вештина за рад у одељењима са децом са сметњама у развоју.

– У другој фази, од 2013. до ове године, фокус је на диференцијацији, управљању у учионицама и новинама у стратегијама наставе и подршци ученицима. Бројне обуке које наставници у последње две године пролазе у вези с текућом реформом планова и програма наставе и учења, чиме се такође повећава квалитет образовања, допринеле су да сад имамо пад броја реализованих обука у области инклузије – образлаже Вичекова.

Повећан број ИОП-а које израђују школски тимови на основу препорука интерресорних комисија, по мишљењу креатора образовне политике, показатељ је унапређења квалитета инклузивног образовања.

– Квалитет се прати и током спољашњег вредновања установа, такозване екстерне евалуације вртића и школа. Изазови који се јављају у спровођењу инклузивног образовања су свакако финансијска ограничења за подршку имплементацији инклузивног образовања, као и социјалне норме, које се и даље у великој мери заснивају на уверењу да деца са сметњама у развоју треба да се школују у специјалном образовању. Нажалост, често се дешава да се у јавности појављују појединачни случајеви неуспешне инклузије, али не би смело на основу тих примера закључити да је она неуспешна – закључује наша саговорница.

У нацрту извештаја се указује да и даље постоји потреба за дефинисањем индикатора за праћење квалитета инклузивног образовања на нивоу одељења или групе, установе, локалне самоуправе и образовног система у целини који ће бити усклађени са стандардима добрих пракси на међународном нивоу. Креатори запажања и смерница о инклузивном образовању примећују да до сада није спроведено истраживање усмерено на процењивање непосредних ефеката употребе ИОП-а.

У односу на основне школе проценат ученика који се образују по ИОП-у у средњим школама је неколико пута мањи, тако је у току прошле школске године 2,87 одсто основаца учило по ИОП-у, а средњошколаца свега 0,73 одсто. Подаци сведоче и да се из године у годину увећава број ученика који су у средње школе уписани на основу афирмативних мера ради достизања пуне равноправности. Чињеница је да је Министарство просвете уз подршку канцеларије Уницефа и осталих партнера, предузело значајне кораке за укључивање деце избеглица и миграната у образовни систем. У нацрту извештаја може се прочитати и да су „центри за социјални рад значајан ресурс, али и да запослени у овим установама немају довољно информација ни капацитета да се баве унапређењем инклузивног образовања”. Такође тамо стоји и да многе општине у Србији нису обезбедиле приступачност вртића, осмолетки и средњих школа свој деци стварајући техничке услове за неометано кретање особа са инвалидитетом.

– Добијене препоруке представљају изазов за Министарство просвете у наредном периоду. Њихово успешно решавање биће додата вредност већ постигнутим резултатима – охрабрују надлежни.